admin/ November 30, 2016/ O svom životu, Vi pišete/ 0 comments

samohrane-majke

Moj sada već bivši suprug i ja upoznali smo se preko društvene mreže-fejsbuk. Viđali smo se kako su kome vreme i posao nalagali. Nakon 3 meseca me je pitao da se preselim kod njega. Pristala sam, jer je bio ceo univerzum za mene. Godinu dana smo živeli sjajno, dok nisam prvi put ostala u drugom stanju – da li se uplašio obaveze ili sta već – ne znam. Ali je počeo da se viđa sa bivšom devojkom. Kada sam doživela spontani i zamalo i svoj život izgubila, smirio se. Ubrzo sam opet ostala ostala u drugom stanju,  međutim i drugu trudnoću smo izgubili.

Nakon dva meseca sam opet ostala trudna, i naravno završila u bolnici na održavanju trudnoće. 8 dugih meseci u bolnici… Za tih 8 meseci sam jednom izašla na 10 dana za Božićne praznike. Pošto sam bila u Beogradu u bolnici dolazio je samo subotom i ponedeljkom kada je službeno bio u Beogradu. Za to vreme dok sam se ja borila za našu bebu on je obnovio staru vezu. Kada sam se porodila nije došao!!! Tek je došao kada sam izlazila iz bolnice. Pravdala sam ga da je umoran, da ne stiže, plus bolest ( dijabetičar – insulin zavisnik ). Kada je naš sin napunio mesec dana pronašla sam poruke sa tom bivšom. Rekao je da ga smara i ja sam to prihvatila kao istinu. Međutim ponašao se drugačije prema meni.  Bio je drzak, ako ga nešto pitam on me iskulira. Kad sam pokušavala da razgovaram sa njim, prevrtao je očima i govorio da sam paranoična. Onda se smirio jedan period, jer je ona od njega zahtevala da se razvede, pa su bili u svađi- a ja opet dobra. To je trajalo možda 2 meseca. A onda sve po starom. Koliko sam se suza nagutala i molila Boga za snagu da izdržim… Nadala sam se da će proći….

Ali nije. Dete nam je napunilo godinu dana on je i dalje bio sa mnom u braku a sa njom u ljubavi. Vremenom je meni već dosadilo da ćutim pa sam mu stavljala do znanja da sve znam. Nekad je negirao pa bi se svađali satima, a nekad bi samo izleteo iz kuće. Tada nisam radila, moji žive 700 km daleko i celo vreme sam mislila kako nemam gde sa malim detetom. Na leto sam rešila da sa sinom odem kod strica na 5 dana. Kada sam se vratila bio mi je čudan. U tabletu sam našla snimak njega i te njegove u našem dnevnom boravku. Tu gde naše dete spava, jede i lice stavlja ona je lepila svoju guzicu. Pukla sam! Napala ga i na sve to dobila odgovor:” ŠTA SE LOŽIŠ? TO JE BILO SAMO TO VEČE, PA ŠTA?” Još  više sam pobesnela. Lagao me je i gledao u oči. Rekla sam mu da ću otići u roku od mesec dana. Nije mi verovao, jer se vodio time da nemam gde. Našla sam posao, stan i došao je dan kada sam spakovala stvari rekla mu da mi više nismo zajedno i da sa detetom odlazim. Bio je u šoku, prvo me je  molio da ostanem, pa kad je video da nema ništa od toga onda je počeo da pljuje i psuje. Svašta smo izrekli jedan drugom tada,  a naš sin se uplašio od nas i stojao je u ćošku i plakao. Tada sam znala da naše dete to više ne sme da doživi, tada sam bila 100000% sigurna da je to jedini dobar put za naše dete. Spustila sam ton, obrisala suze, uzela sina i rekla mu:” Idi ljubi svog taticu pa idemo pa- pa”. Bivšeg sam zamolila za par dana tišine, da dođem sebi. Odlazak iz našeg doma bio je nešto najteže u mom životu. Svaki korak ka izlazu je bio teži. Ali nisam smela da posustanem nikako.

Prva noć u stanu mi je bila haoticna. Dete je plakalo, tražilo svoju sobicu, svoju kućicu i svoj krevet… A ja nisam znala kako da mu objasnim da tamo više ne živi. Imao je samo 19 meseci. Vremenom se navikao, i on i ja. Sada radim i kad sam na poslu kod tate je. Kad nisam kod mene je. Spava i kod tate i kod mene. Ja i bivši mi muž se o svemu dogovaramo. Bio je loš muž, ali je najbolji tata na svetu. I zbog toga je još uvek moj univerzum, na neki način. Na to koliko je meni teško ne smem ni da pomislim. Nemam prostora za svoje emocije, za sebe. samo je naš dečak bitan. I dok god je on srećan, nasmejan i razigran mi smo dobri roditelji i ne grešimo. Dva meseca su prošla od kako smo se razišli. I da smo znali da bi ovako bilo bolje ranije bi smo, ja bih ranije otišla. Moje je bilo da dam sebe i po da uspemo. Nismo uspeli kao par, ali kao roditelji smo savršen tim.

Puno parova se danas susreće sa ovim problemom. Ovo jednog primera zahvaljujući hrabroj mami koja je želela da deo svog života podeli sa nama u nadi da će pomoći drugima. JOŠ JEDNOM VELIKO HVALA MAMI NA PRIMERU KOJI JE DALA SVIM RODITELJIMA – NIŠTA U ŽIVOTU NIJE BITNIJE OD DECE!!!! Svaka čast na svemu što je ova, još jednom moram reći hrabra i jaka, mama izdržala boreći se za sreću svog deteta

<3 

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na sajtu ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

Leave a Reply