admin/ March 27, 2017/ O roditeljstvu, O svom životu, Vi pišete/ 0 comments

Zovem se Damjan, samohrani sam otac  i moj život nije onakav  kakvim sam ga zamišljao.

Imam 28 godina iz Beograda sam. Ceo život sam sportista. Upoznao sam pre 2 godine devojku. Bila je kao lepotica kao iz bajke. Bilo nam je jako lepo u vezi, dok jednog dana nije dosla od lekara… Ciklus joj je kasnio i doktor joj je potvrdio trudnoću.

Njen bes je bio preveliki, kao da sam joj napravio dete i šutnuo je ili kao da je u sebi nosila vanzemaljca – a ne naše dete. A, ja sam se iskreno obradovao i želeo porodicu sa njom.

Bez pogovora i mog odobrenja zakazala je abortus. Ja sam je molio da to ne čini. Posle tri dana došla je besna od lekara. Doktor joj je rekao da ima problem sa jajnikom i da ako se odluči za abortus 90% šansi je da više nikada nece ostati drugom stanju. Inače, imala je samo jedan jajnik jer je drugi izvadila sa 22 godine zbog ginekoloških problema.

Nakon što mi je saopštila ovu vest, nestala je. Više je nisam ni video, ni čuo….

Nakon  7 meseci su me pozvali iz bolnice i zatražili da dođem u porodilište, u pitanju je Front. Doktor je rekao da je mlada mama mene prijavila kao oca i otišla ostavivši bebu u inkubatoru. beba je 2 meseca je ranije rođena. Nisam verovao. Doktor me je odveo do inkubatora u kojem se nalazilo nešto što liči na bebu, ali kao neka nedovršena beba.

Bila je to bila curica koja je neverovatno licila na mene. Oko 2,5 meseca smo bili u bolnici i onda smo pušteni kući. I tako ja postadoh samohrani otac.

Beba je prijavljena samo na moje ime i ja sada živim potpuno sam kao samohrani otac sa mojoj malom Milom. Bude mi teško samim tim što je devojčica pomislim kako joj je ipak potrebna majka. Ali ona nikada nije pozvala, ni ne zna da li je Mila preživela – bar ja ne znam da zna. Ja se u društvu kotiram ne kao da imam detete, nego kao da imam šugu… Ali mi uživamo jedno u drugom. Moja Mila je sada jako napredna i zdrava beba koja uživa u porodičnom životu sa svojim tatom. Samo me je strah kako da joj jednog dana objasnim zasto je majka nikada nije želela….

Veliko hvala i svaka čast tati Damjanu na priči koja nikog neće ostaviti ravnodušnim. Obično

su žene te koje su samohrani roditelji, obično su žene brižniji roditelji, osetljivije, nežnije – ali postoje izuzeci. Dva i dva u realnom životu nisu uvek četiri, i veličina jednog čoveka i roditelja ne leži u njegovom polu. Svaka čast ovom roditelju na hrabrosti – doneti ovakvu odluku nije lako, jednako je teško kao i kada majka odluči ( bude primorana da odluči ) da postane samohrani roditelj. Pružimo podršku samohranim roditeljima ( majkama i očevima )!


                                          

Pridružite se i fb stranici Zdravo odrastanje počinje još u maminom stomaku ili tviter nalogu i pratite najnovije tekstove, vesti, priče čitalaca i razmenjujte iskustva sa drugim roditeljima.

Leave a Reply