admin/ March 2, 2017/ O trudnoći i porođaju, Vi pišete/ 0 comments

Moja priča počinje ovako…

Udala sam se… I nakon par mjeseci zaboli mene stomak, toliko jako da se u tom trenutku nisam mogla ispraviti. Svekrva me odmah poslala ginekologu, kaže da sam možda trudna. Odem ja sa mojim mužem kod ginekologa na pregled. Ušla sam u ordinaciju, spremila se za pregled i legla na onaj krevet. Nakon obavljenog pregleda doktor mi je rekao:” Draga moja, nisi trudna i nećes biti. Tvoji jajnici nisu razvijeni i ne možeš ostati u drugom stanju”.

Ja onako izgubljena izađem iz ordinacije, krenem niz stepenice i mislim se:” Bože dragi, šta učiniti? Kako mužu reći?” U mojoj glavi je bilo hiljadu misli i pitanja – šta sad? Zašto sam se udala? Pa to je nešto što sam oduvijek željela… Ni jedan odgovor nisam pronašla..

Došlo je vrijeme da mužu kažem, jednostavno moram. Kroz suze sam mu sve rekla, on me nježno zagrlio i samo rekao:” Ne brini se, dat će Bog! Ne gubi nadu”. Kako? Kako kad sam je već izgubila, nemam više hrabrosti, nemam želje… Naravno to nisam mogla kriti ni od njegovih roditelja, pa sam i njima rekla istinu. A njihova reakcija je bila pozitivna, imala sam njihovu podršku. Rekli su mi:” Ne brini se, mi smo uz tebe, dat će Bog”…

Došao je mjesec Ramazan, postila sam i potajno se Bogu molila da se ostvarim kao majka. Da bi jednu noć usnila ženu, ženu u zelenom, koja mi je rekla:” Trudna si i rodit ćeš djevojčicu”. Ćutala sam  nikom govorila nisam za ta san. Nakon mjeseca Ramazana otišla sam ponovno ginekologu – istom tom ginekologu koji mi je prošlog puta rekao da ja nikad neću ostati u drugom stanju.

Nakon obavljenog pregleda ovog puta mi je rekao:” Čestitam! U drugom si stanju već mjesec dana”. Šta? Trudna? Mjesec dana? Ali ja nisam ništa primjetila…

Kako je to bilo divno čuti te reči – postat ću majka! Allah mi je dao najljepši poklon u mjesecu Ramazanu! I sad hvala Allahu imam djevojčicu ..

Pred nama je još jedna od onih priča kada medicina greši u korist pacijenta… Jedna od onih priča gde ljubav, vera i podrška porodice igraju ključnu ulogu. Hvala puno mami Husmini na ovoj jako dirljivoj i emotivnoj priči sa srećnim krajem. Jedno veliko “svaka čast” za supruga i porodicu koji su svojim primerom pokazali šta znači porodica u pravom smislu te reči. Hvala još jednom hrabroj i istrajnoj mami Husmini što je jedan jako težak period svog života podelila sa nama, da bi nam pokazala snagu vere, ljubavi i nade. Od srca joj želim da uživa u majčinstvu 🙂


                                       

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na sajtu, na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku ili na tviter profilu Zdravo odrastanje. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

Leave a Reply