admin/ December 23, 2016/ O trudnoći i porođaju, Vi pišete/ 0 comments

15682918_154935654989515_37963980_n

Moja priča je na početku bolna i tužna, ali se završava srećno…

Imala sam 18 godina kada sam se udala i posle nekog vremena ostala sam trudna. Nažalost, 2013 godine u junu mesecu izgubila sam bebu u 9. nedelji trudnoće jer je bebi stalo srce. Taj bol me slomio! Te noći kada sam ostala u bolnici preživela sam pakao. Pored mog bola zbog bebe, osoblje bolnice se jako loše ponašalo prema meni, bili su jako neljubazni. Ostanem ponovo trudna 2014 godine. Odradila sam Dabl-test koji je pokazao da trudnoća nije uredna i da plod ima anomalije. Međutim, dobila sam uput za Beograd,  za Ekspertni ultrazvuk. Oni su mi zakazali za 23. jun. U međuvremenu doktor koji mi je i vodio trudnoću je predložio da udradimo amiocintezu. Tada sam bila trudna 5,5 meseci.  Ja, budala, pristanem na to. Ali u nekim momentima me hvatala panika kako se to radi, šta i kako. Niko me nije informisao o samom postupku izvođenja aminocinteze. Sutra odem u bolnicu da odradim to, kada sam videla špric sa ogromnom iglom od muke i bola vrištala sam toliko da sam se čula u hodniku gde je moj muž čekao. Posle je došao kod mene i pitao šta su mi rekli, i objasnila sam mu  da mora da odnese plodovu vodu u Niš na analizu. Ja uplakana pitam doktora:”Da li sada idem kući?” On mi je rekao:” Ne, ne ideš kući. Ostaješ ovde da odradimo prekid trudnoće”. I pored mog insistiranja da sačekamo rezultat aminocinteze, on je ostao pri svom predlogu. Ja i dan danas mislim da je  hteo da sakrije od mene da je iglom povredio dete kada je uzimao uzorak. Ali, tada mi je rečeno da beba ne može da preživi jer ima anomaliju (spinu bifidu i da nema 2 pršljena). Duša mi se raspadala tog dana. Ostala sam na odeljenju i krenuli su sa injekcijama za prekid trudnoće i izazivanje porođaja. Tada sam pretrpela neizdržive bolove, i pitala sam se samo:”Zašto?” Sutra dobijem napone, nisam ni znala da su to naponi već sam mislila da mi se ide u toalet. Odem u toalet, sednem i vidim mali krug izlazi iz mene- to je bio vodenjak i sestre dolaze. Jedna me je odvukla u krevet uz totalnu neljubaznost i reči:” Ne smeš da ustaješ!” Tada sam kenula da povraćam, pošto su mi pružili pomoć (doneli lavor) opet su me ostavili samu. Nakon pola sata mojoj bebici ispadne jedna nogica, pa posle minut druga i sve tako dok nije cela izašla iz mene. Uhvatila sam moj malu sićušnu devojčicu i podigla je, ali bila je mrtva! Ja krećem da vrištim, sestre uzimaju moju bebicu iz mojih ruku i počinju da viču na mene:” Zašto si dirala?” Tada kreće “čišćenje” koje je bilo jako bolno, toliko bolno da sam vrištala. Čak me je u jednom momentu doktor udario jer sam se slučajno mrdnula.

Ali prošlo je to, kao i depresija koju sam prevazišla uz pomoć lekova. I konačno, posle 8 meseci od događaja kog ne želim da ni da setim, u martu mesecu saznam da sam ponovo u drugom stanju. Naravno zamenim doktora, odem kod doktorke i ona ustanovi da sam trudna 10 nedelja i da je sve u najboljem redu. Odradim sve analize i sve je u najboljem redu. Obavljala sam sve redovne kontrole, i sve je bilo super. Malo sam brinula jer je bebica bila okrenuta karlično, ali doktorka mi je rekla da će me poroditi carskim rezom u totalnoj anesteziji. Došao je i taj dan.  Popodne oko 17:15 h dobila sam ćerkicu, živu i zdravu tesku 3160gr i duga 49cm. Kada sam je videla zaboravila sam sve patnje i bolove. To je najlepši trenutak koji ću pamtiti celog života.

Zato drage moje žene glavu gore, ne plašite se ničega, svega ima u životu. Svako ima trenutke bola i trenutke sreće. Srećno svim ženama i budućim mamama!

unnamed                   unnamed                  unnamed                  unnamed                  unnamed                  unnamed

Hvala puno mami Aleksandri što je sama podelila jako težak i emotivan deo svog života u želji da svima poruči da nikad ne odustaju, da se bore za ono što žele i da posle tuge uvek dolazi sreća ako se hrabro boriš za nju. Hvala još jednom od srca hrabroj, istrajnoj, upornoj i opet hrabroj ženi, majci što je sa nama podelila svoju priču. 

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na sajtu, ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

 

 

Leave a Reply