admin/ May 14, 2017/ Vaši saveti mamama, Vi pišete/ 0 comments

Gledaš trbuščiće svojih drugarica, gledaš i trbuhe prolaznica… Gledaš i nije ti jasno što samo ti nisi nagrađena viškom kilograma centriranih tu negdje ispod srca.

Što samo ti nemaš mučnine, a tako rado bi trčala svako jutro tamo gdje i car ide pješke, tako rado bi se žalila kako ništa, baš ništa, pregristi ne možeš, kako si jao stalno umorna, kako bi samo spavala, umaraš se i dok spavaš i tako u nedogled žalopojke bi slagala. Sve bi ti to rado prihvatila, sad odmah, ove sekunde bi baš voljela da imaš vrtoglavice, da ti ništa od odjeće ne može, ni najdraža haljina sa zlatnim dugmićima što si planirala baš ovo ljeto da nosiš – ali ne, ti ni u šta od toga nećeš stati.

Bilo bi lijepo…

Ali, tvoje je da gledaš i slušaš žalopojke drugih, da vrlo često saosjećaš, da se slažeš, kimaš glavom, razumiješ, da shvataš, da čak i savjetuješ, jer kažu često nosilice trbuščića znaš, eto znaš kako je.  Ne znam i progutala bih te kao zmija žabu.

Ali, nećemo razmišljati tako. Odakle znaš koliko je neispunjenih želja nanizala ta drugarica što čeka svoje sunce da grane, koliko je ona puta bila razočarana, imala je drugačijih briga, mama joj je bolesna, otac joj je bez posla, sestra se nije udala a čak joj je 25, mislila sam 35, može i 45.

Ne znamo kakve živote vode drugi ljudi, znamo samo onoliko koliko se vidi golim okom, a malo li je.

Ponekad djeluje da neko od njih nema baš nijednog problema ali nam nisu krivi ti ljudi. Nisu nimalo.

I nismo ni mi. Nismo ni sebi krivi. Ni drugima. Nama je tako dato, ili breme ili dar, ali nam je dato i naše je da ponesemo, često sa osmjehom, ponekad jedva, ponekad lako, ali da produžimo dalje.

Tako i ti drugarice, pomiluj tuđe trbuščiće, oni će sutra da uljepšaju sto drugih života, njihov osmijeh će  obasjati i poznata i nepoznata lica. Lica prolaznika, lica druge djece, lica drugih majki, tvoje lice, obasjati će i tvoje lice. Jer ti više nego iko želiš da se rađaju biseri. To je biser, i ti mu se raduj.

Ne zna za zlo, ne zna još ni za naš svijet, i ti mu poželi ugodan san u mami i sretno vikanje kad izađe nam u susret.

Želi dobro, želi suze ali samo radosnice, želi punim srcem i plućima da rađaju se novi životi, udahni najsvježiji jutarnji zrak, izdahni i nasmiješi se.

Tvoje je sudbina još nepoznata, ono što je u tvojim rukama uradi najbolje što lavica poput tebe može, a ono što nije pusti, čekaj, slobodno želi ali ne očajavaj.

Da, da, B sam pozitivna krvna grupa, svaka druga ne bi ovako jurila mojim venama.

Drugarice, udahni mirisa koliko ti se pruža i uživaj u svakom danu.  Zavist bi samo narušila tvoje zdravlje, tvoje nerve, tvoje srce bi polako koroziralo, tvoja prijateljstva ne bi sijala iskrenošću, ti bi uvenula.

Ti da se suprostaviš želji Onoga koji viši je od nemjerljivog, nemoj, nemoj umarati svoje milisekunde nepotrebnim razmišljanjima!

Pročitah da tuđu nesreću lakše je razumjeti nego tuđu sreću, i često je istina. Nismo rođeni da ne volimo, neće se naša nesreća umanjiti ako vidimo i druge unesrećenim!

Sudbine su mozaici koje teško je shvatiti, često kažem da nas zavist i grubost čine neinteligentnijim, ljubav i učenje nas jedino oplemenjuju.

Držimo se toga, drugarice.

Autor: Amina D.C.


                            

Pridružite se i fb stranici Zdravo odrastanje počinje još u maminom stomaku ili tviter nalogu i pratite najnovije tekstove, vesti, priče čitalaca i razmenjujte iskustva sa drugim roditeljima i budućim roditeljima. Takođe, pišite svoje priče, iskustva, savete…

Leave a Reply