admin/ December 2, 2016/ O svom životu, Vi pišete/ 0 comments

Pre 5 godina i 8 meseci sam prvi put saznala da sam trudna. Tada sam imala 20 godina i jako sam bila uplašena zbog neiskustva. Ipak je to bila jako važna vest. Iz meseca u mesec rasla je moja beba, a i moja sreća. Kada sam osetila prve udarce, saznala da ću roditi jednu malenu devojčicu i kada bih na svakoj kontroli čula otkucaje srca i reči da je sve u redu sa njom mojoj sreći nije bilo kraja. Eto tako mi stigli do ulaska u deveti mesec sve u najboljem redu. Ostaje nam da čekamo kada će da se rodi. Jednom nedeljno smo išli da čujemo srculence i tako sve do jednog petka kada sam u 39-toj nedelji otišla na ctg koji je kako je doktorka rekla bio u redu- nema potrebe da radimo ultrazvuk i onako ću se poroditi za koji dan. Ali mene nešto vuče da idem dalje, da ne slušam nju. I tako po svojoj intuiciji odem u ponedeljak u bolnicu na prijem, naravno nemaju nameru da me prime, jer ja se zaboga ne porađam. Posle par sati čekanja, raspravljanja isteram ja svoje i uspem da uđem u ordinaciju da mi urade uz. Počinje doktor da gleda u ekran, pritiska stomak i pita:” SA KIM STE DOŠLI”. Ja začuđeno pitam, zasto… A on kaže sestri:”Pozovite iz hodnika da uđe ko je došao sa njom”. Suprug ulazi unutra gleda u mene, ja u njega, i u tom trenutku doktor kaže:” ZNATE, BEBI SRCE NE KUCA!” Muk, tišina,suze vec stigle do usana. Kažem:”Pogrešili ste, mora da je greška”. Ali nažalost, greška lekara je već bila učinjena. Neko je, eto greškom, iščupao moju dušu iz tela. Šalju me na preglede pa na porodjaj, ali znate šta je najgore kako ja da se porodim kad ne želim da pustim to dete od sebe. Kažu da ne znaju koliko dugo je stanje takvo, da i ja mogu da umrem. Ja molim Boga da tako i bude, jer ne mogu da je pustim da sama ode u nepoznato. Dvanest sati sam ležala sama u nekoj sobi sa svojim mislima i molila tog ko mi je uzeo dete da uzme i mene. Na kraju me vode na operaciju i tik pre ulaska u salu mi daju papir da potpišem da pristajem da mi urade carski rez i ako se ne probudim da se zna da oni nisu krivi- kao da je meni bitno da li ću se probuditi. Posle ne znam koliko vremena budim se u sobi gde ima još pacijenata. Pitaju me da li sam dobro- kao da je to moguće. Posle nekog vremena na intezivnu negu dolazi sestra koja me pita da li želim da vidim svoje dete. Bez razmisljanja pristajem, posle par minuta ona dolazi. Sklanja peškir i sa određene daljine mi pokazuje moje dete koje drži preko ruke u CRNOJ PLASTIČNOJ KESI ZA ĐUBRE. Tražim da je uzmem, ali mi ona kaže da to nije dozvoljeno. Ja je izbezumljeno pitam:” A da li je dozvoljeno i ljudski da moje dete bude u kesi za đubre?” Samo je slegla ramenima i otišla. Vikala sam za njom, pokušala da ustanem, plakala ali su samo ugasili svetlo i otišli. Posle par dana me puštaju kući, praznog srca, prazne duse, praznih ruku. Ne želim da ikada saznate kako je kad izlazite iz porodilišta bez deteta, jer to ne treba da bude tako, niko to nije zaslužio. I eto ja i dalje živim, a ONA i tuga žive u meni. Nisam imala priliku da joj pružim, ljubav ni zagrljaj, ni poljubac. Samo jedno laku noc i mirno spavaj zlato moje.
Za svo ovo vreme ništa se nije promenilo, ja i dalje pred očima vidim najlepšu sliku na svetu- moju savršenu devojčicu i najgoru sliku nje u kesi za đubre. Crna rupa na duši stoji i nju niko, nikada neće popuniti. Kažu kad dete ostane bez roditelja ono je siroče, kad supružnik ostane bez drugog supružnika on je udovac/udovica, a kad roditelj ostane bez deteta za to ime ne postoji!

 

Hvala puno mojoj dragoj čitateljki što je sa nama podelila jako, jako tužan deo svog života. Od srca joj želim uskoro jednu malu bebicu uz koju će svoje bolne uspomene lakše nositi. Hvala još jednom što ovim pružila podršku i razumevanje svim ženama koje su u sličnoj situaciji… Nadam se iskreno da ću u budućnosti od moje drage čitateljke dobiti još jednu pruču, ali drugačiju- priču sa srećnim ishodom <3

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom nasajtu, ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

Leave a Reply