admin/ February 1, 2017/ O roditeljstvu, Vi pišete/ 0 comments

Nakon što je za ovaj sajt pisala priču o svom teškom i traumatičnom porođaju, i još težoj borbi za život svojih beba, mama Eva je odlučila da mi još jednom pokloni svoje poverenje. 
      
Ovog puta nam priča svoju agoniju i pakao koji je preživela zbog greške u laboratoriji u kojoj je radila analize krvi svojim bliznakinjama….. 

 

Kao što već znate moje bliznakinje rođene su u 32. nedelji. Prevremeno rođene bebe koje se bore sa anemijom od samog rođenja, jer nije izvršena transfuzija odmah po rođenju. Doktori nenatolozi su smatrali da to nije neohodno, već im je samo uključena terapija  ferum o,5ml 2 puta dnevno. Uzimanje terapije je trajalo do 3. meseca kada su mi lekari rekli da je krvna slika u redu i da prestanem sa davanjem gvožđa. Ali da uvek postoji mogućnost kako budu rasle da im kalcijum iz kostiju potroši gvožđe i da ponovo postanu anemične, i da će im organizam tražiti što veći unos gvožđa kroz ishranu. Nažalost, zbog mog infrakta i lekova koje sam pila nisam mogla dojiti, a zna se da je majčino mleko najbolje apsorbuje gvozđe, a da  kravlje mleko negativno utiče na taj proces .Zato je bitno kod malih beba, ako majke nisu u mogućnosti da doje, davati AD mleko i ako ni ono nije baš idealno rešenje. Moje curice su pile Nan za prevremeno rođenu decu sve dok nisu napredovale do 4kg kada smo uveli Nan 1.

 Elem, da se vratim na priču.

Pred prvi rođendan primetili smo da je jedna od bliznakinja  jako bleda, puno spava, razdrazljiva, nervozna beba, noktići su joj pucali i što je najgore prestala je da jede- ne bukvalno, ali je odbijala hranu. Da bi mi što pre odveli dete kod pedijatra koji nam je dao da vadimo kks i da sa rezultatima dođemo kod njega. Tu kreće moja agonija, poslao nas je u labaratoriju zvanom moja noćna mora”, tako je ja sada zovem. Izvadili smo krv i sačekali 15 minuta i dobili odmah rezultate. Bili smo srećni jer nismo morali dugo da čekamo i odmah smo odneli rezultate kod pedijatra. On je bio  u stanju šoka kada je video koliko su loši rezultati. Gde mu ja objasnim da je ona i rođena anemična i da su obe pile ferum(gvozdje). Prepiše on njoj ponovo ferum ali sada od 5 ml, pa za 10 dana da vadimo krv, pa sa nalazima kod njega. Davala sam ferum tih 10 dana, počela je malo bolje da jede ali sam znala da hemoglobin ne može za to vreme nešto posebno da se poveća. Bitno mi je bilo da vidim da sa 60 ode bar na 62.

Prošlo je tih 10 dana, odemo opet suprug,  ja i devojcice u istu labaratoriju. Ovoga puta smo hteli i drugoj bliznakinji, za svaki slučaj, da proverimo krvnu sliku. Čekali smo svega 10 minuta i rezultati su bili gotovi.
I sada mi se plače kada ovo pišem…

Pogledala sam u te rezultate i počela da se tresem od šoka. Drugoj bliznakinji kks je bio kao prvi rezultat od prve bliznakinje, ali  ona nije pokazivala nikakve simptome malokrvnosti. A prvoj bliznakinji rezultati su bili  gori nego prethodni, iako sam davala gvozdje…. ( Leukociti 2,6; Eritrociti 1,3; Hemoglobin 59; Hematokri 22,4; MCV 58; MCH 236; Trombociti 404)…

Ne znam kako smo stigli do pedijatra. Uetela sam u ordinaciju, dala doktoru kks nalaze i gledam ga uplakanih očiju tražeći odgovor. Samo me je pogledao i ovim rečima rekao:” Ja ne dajem upute morate kod svog reonskog doktora po uput za NS Klinika za majku i dete kod dečijeg hematologa vaša deca boluju od teške bolesti krvi”.

Počela sam da arlučem na sav glas:” Pa, doktrore je li vi vidite moju decu!? One izgledaju zdravo, one nemaju leukemiju, pogledajte ih samo molim vas”. Samo mi je na to rekao:” Jeste, majka, jedna je slika deteta kad ga pogledam, ali rezultati kažu nešto drugo”.

Odjednom nam se srušio čitav svet, odjednom mi se više nije živelo. Nekako su moji roditelji uspeli da me smire i odjednom sam se setila svoje tetke u Beogradu koja je radila na WMA i koja je imala puno veza po pitanju doktora. Ona je odmah zvala Dr Nenada Soskica i Dr Marinu gde im je izdiktirala preko telefona nalaze mojih devojčica. Oni su odmah uočili grešku kod rezultata. Tada sam ja kao majka, morala da im odgovorim na razna pitanja kao što su krvarenja iz nosa, iz usta, da li bebe kake krv, da li piške krv, da li imaju limfne čvoriće po vratu, preponama, modrice, otekline kada ih sa desne strane stomačića pipnem da li plaču ili se smeju prilikom stiska. Sve to sam poverila… Jer,  po nalazima one su negde gubile krv, kod leukemije jetra je natečena i uvećana i morale bi plakati kada ih blago pritisnem, ali one nisu Hvala dragom Bogu one su se smejale. Hvala dragom Bogu nisu nikada vidno gubile krv. Da bi mi rekao DR Nenad da sacekam 24 h da se krv malo obnovi pa da odradimo rezultate kks ali u državnoj ustanovi, i to ne popodne nego ujutru na prazan stomak. Što smo i uradili, ali čekanje na te rezultate je bilo kao godine da su prolazile.

 I bili su upravu, greška u labaratoriji, lažni nalazi krvi.

Po nalazima u državnoj ustanovi rezultati kod obe devojčice su bili u redu- ( leukociti 9; eritrociti 4,4; hemaglobin kod jedne 74 a kod druge 95 i da ne pišem dalje…)

Kako je moguće da mi tri puta daju lažne nalaze krvi?

 Ja sam plakala od sreće,vrištala na parkingu i ljubila svoje curice. Kada sam se smirila nazvala sam opet lekare sa WMA i opet izdiktirala kks od obe devojcice gde su mi rekli da su obe curice malokrvne. Da pored feruma (gvožđa) ubacim u ishranu koprivu, da uvedem livadski med i umesto šećera, da im svakodnevno dajem sveže povrće u žutoj, crvenoj, beloj i zelenoj boji, da uvedem kinou i proso zitaricu kao redovan obrok, morsku ribu po mogućnosti skušu, ribizle, kupine, maline, drenjine, jagode, grožđe, od mesa pored ribe samo crveno meso (konjetina, junetina, jagnjetina), pasulj, sočivo, sojino brašno, džigericu i što više jaja. U svaki obrok da im ukapam po nekoliko kapi limuna jer c vitamin vezuje gvožđe. Sokovi samo od svežeg voća, kao što je sada moderan smuti za decu. Ali najvazniji faktor je kopriva, ona biljka koju svi mi uništavamo, zovemo je korovom jer nas žari, moja deca su je jela umesto spanaća svaki dan. Kuvala sam im čaj nezaslađen od sveže mlade koprive svakog jutra.

Posle 3 meseca otišli smo ponovo da izvadimo kks i nigde nije bilo ni traga anemiji. Mojoj sreći nije bilo kraja. Da naglasim da su imale svega 11 meseci kada se to sve izdešavalo, da mesecima nisam spavala od straha. Čak sam morala da uvedem neke namirnice iako nisu bile za njihov uzrast. Ja sam čak sebe samu krivila da ih nisam možda zdravo hranila, međutim lekari sa WMA su me razuverili, samo sam trebala paziti kod izbora namirnica jer su one ipak od rođenja malokrvne.

Doktorima koji su mi pomogli  sam neizmerno zahvalna, ali nažalost pre dva meseca nas je napustio dragi Dr Nenad Soskic, preminuo je i za mene je taj dan bio jako tužan. Dok ovo pišem ne mogu da verujem da ga više nema, a bio je tu za moje curice- zahvaljujući njemu i njegovom režimu ishrane koju je prepisao moja deca su dobro, sada će u maju napuniti 3 godinice i ni traga anemiji.

 

Šta reći za ovakav propust? Ko će ovoj majci vratiti i nadoknaditi prolivene suze i neprospavane noći? Ni jedna presuda, ni jedna dobijena odšteta ne može to nadoknaditi. Dane provedene u strahu za život svoje dece ne može ništa nadoknaditi, a bilo je potrebno samo malo odogornosti da do toga ne dođe. Hvala mami Evi što je sa nama podelila svoje jako potresno iskustvo, i sama znam koliko joj je bilo teško da se ponovo svega priseća. Ali, vredi! Vredi, da pročitate i podelite da svi vide koji se propusti dešavaju. Da one koji su prećiveli slično podstakne da o tome i javno govore. Samo tako možemo uticati na ovakve propuste, tako što ćemo svaki izneti javno.

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na sajtu, ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

Leave a Reply