admin/ February 9, 2017/ O svom životu, O trudnoći i porođaju, Vi pišete/ 0 comments

 

Nisam bila tako mlada kada mi se sve desilo. Potičem iz patrijahalne porodice u kojoj su roditelji strožije vaspitavali decu. Ali ovo moderno doba kao i kod svih mladih ljudi uzima svoj danak. Tek sam se zaposlila nakon dugog i napornog školovanja i karijera je krenula da napreduje. U to vreme sam imala ozbiljnu i zdravu vezu. Nisam obratila pažnju u celoj gužvi i jurnjavi oko posla na moje mesečne cikluse.

Jedno jutro sam ustala sa užasnom mučninom. Čak ni tada moj mozak nije prihvatao trudnoću kao  mogućnost, ali sam ipak uradila test. Bio je pozitivan, nisam znala da li da se smejem ili da plačem. Beba? Sada? Kako sada u sred uspona karijere?

Ja nisam spremna za to. Ne, neću bebu, ne sada kada trebam da napredujem u svemu.
Dok su mi se takve misli rojile po glavi odluku sam već donela. Idem kod ginekologa i zakazaću abortus. Na putu do kuće mi nije izbijala pomisao na to malo stvorenje. Ma hajde to još nije živo. Šta će ti sada tako nešto? Znaš da treba da napreduješ, ima vremena za to.

Moj partner je sedeo na krevetu kada sam došla. Da li imaš nešto da mi kažes, pitao me je.

Ja sam verovatno trudna, ali ne raduj se previše. Nisam spremna da postanem majka, znaš koliko mi je važna karijera?! Ne znam ni kako se ovo desilo.

On me je gledao par minuta ćutke. A onda mi je rekao: ” Ja tebe nisam upoznao kao samoživu i bezosećajnu. Šta ti se dogodilo?

Rekoh,  ja nisam samoživa. Ovo radim zbog nas, da nama bude bolje. Zar stvarno misliš da će nam biti bolje ako zgaziš pupoljak koji jos nije cvet, pitao me je. Vidiš, ja sam stavio seme u plodnu zemlju sa namerom da tu nešto nikne. Da nikne jedinstven neponovljivi cvet. Dugin cvet. Takve boje koje nema nigde. Po suncu da sija a po mesečini da svetli. Kad god padnes da imaš razloga da ustaneš i da se boriš. Da li znas koliko zena zeli takav cvet? Neće ga nikada imati. Da li znaš da obijaju pragove, gde sve ne idu da im nikne taj cvet- makar jedan?
A ti? Šta ti govoriŠ? Dobila si taj cvet u svojoj zemlji, zašto ga odbacuješ? Je si li ti Bog? Pa sebi daješ za pravo da sudiš,a sudiš kome? To je tvoja krv i moja kost zajedno.
Evo pisem vam baš sve, sve reči mog supruga…
Ja sam tada pogledala u njega i zamislila sam se… Na šta mi je on rekao: “Pustiću te sa tvojim mislima. Reci mi šta si odlučila, ali upamti.

Ako slomiš mlado drvo, možda drugo nikada nećeš imati.”
Dugo sam razmišljala sta, kako… Dan zakazanog abortusa se bližio. A ja sve više nisam želela da to uradim.

Odlučila sam se konacno, rodiću bebu!

Otišla sam kod mog ginekologa opet. Zamolila sam ga da mi okrene monitor da vidim. Videla sam majušno biće koje pokreće svoje ručice. Kako se već igra bezbrizno u mojoj utrobi, osećajući se zaštićeno. Nesvesno mojih pomisli. Bože, pa ono je živo- pomislih. Da li je moguće da sam htela da ga ubijem zbog gluposti. To malo stvorenje je novi život koji raste u meni. Kako sam mogla i da pomislim na tako nesto. Počela sam da plačem.
Ok,  rekao je ginekolog. Sve je završeno što se tiče pregleda i nalaza. Mozemo da izvršimo abortus, prebaciće vas u salu. Rekoh samo: “Ja necu!”

Ja neću da abortiram, ovo je moja beba i ja je volim. Ne želim da je izgubim, želim da je zagrlim.

Doktor me je pogledao i rekao: ” Drago mi je zbog vaše odluke. Onda da vam kažem da je beba zdrava i lepo napreduje”.
Nakon 9 meseci sam držala svog malog andđela u rukama, karijeru sam otpisala i nije mi žao. Imam mnogo vrednije bogatstvo i to je ono što je važno. Imam moju devojčicu. Deca su dar od Boga i ko god vam kaže da nije živo od prve sekunde laže vas. Ništa na ovom svetu  ne može da zameni osecaj kada se rodi vaše dete.

Jedino za čim žalim je to što sam ikada i pomislila da abortiram. A za karijeru me nije briga, vreme gazi svoje. Svi starimo, ja kroz nju vidim sebe, svoje oči, moj život. I hvala Bogu na tome. Ja sam jedna srećna žena. I želim svakoj da oseti te divne male pokrete koji kažu- ja sam tu, ja te volim.

Zato vam kažem, vama budućim majkama i očevima- deca su najlepši cvet. Bezgrešna su i nikome kriva, ona su blagoslov od Boga. Ne dozvolite nikome da vam govori drugačije. Čuvajte to blago. i nećete se pokajati. Želim svima puno dece i mira.

Pre svega veliko hvala mojoj dragoj čitateljki na poverenju i na hrabrosti da ovako iskreno sa svima podeli trenutke svog života. To nisu uobičajni trenuci, ovi trenuci mogu pomoći mnogima, ovi trenuci – ova priča širi svest o abortusu, predstavlja ljudima novi život onakvim kakav zaista jeste. Ova priča će mnogima pomoći da donesu ispravnu odluku.

                                    

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na sajtu, ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

 

Leave a Reply