Abortus – da li je odluka uvek baš tako jednostavna?

admin/ November 1, 2017/ O roditeljstvu, Vaši saveti mamama, Vi pišete/ 0 comments

Abortus – bolna tema, povod: izjava Mitropolita Amfilohija i Patrijarha Irineja.

Da odmah u startu razjasnim, znamo svi da su u tabloidima naslovi senzacionalistički, ali jedan Arhijerej mora da zna kako se obraća svojoj poverenoj mu pastvi. Njegova reč nosi odgovornost i uvek je nosila. Nikada nije nikome bio problem sa Bogom, već je uvek problem bio sa onima koji uporno žele da Ga zastupaju na svaki način i po svaku cenu, bez Njegovog pristanka i licence.

Doduše, neki imaju licencu, ali ne koriste licencirani materijal, već neki “kineski”, lošeg kvaliteta, zaboravljajući da je licenca LOGOS, ljubav Hrišćanska, a ne

“sadističko maltretiranje, pretnje, kazne i osude (o.A. Šmeman)”

Listajući malo vesti po netu nađoh negde da žene iz Crne Gore dolaze u Beograd da se u ranoj trudnoći vidi pol deteta, pa ako je muško, neka ga, neka živi, ako pak nije, ide napolje – abortus , jer šta će muškarčinama u Crnoj Gori ćerke. Oni prave samo sinove!!! U startu je stari Mitropolit promašio ciljnu grupu kojoj se obraća. A obratio se ženama, srpkinjama, dakle i meni, mojim ćerkama, mojoj majci….

Niko normalan, pri čistoj svesti i zdravoj pameti  ne može ni da zamisli da ubije svoje dete u sebi, deo sebe, nekog  ko će ga zvati mama. Moramo da shvatimo da nužda zakon menja. Neko nema tu svest, neko je ogranicen, neko ima muku, trudnoca joj je smrtna presuda. Popostoje žene pa i deca koje rade na ulici (neke ne svojom voljom) i koje bi makroi ubili ako saznaju da su trudne.  Takve ili rade abortuse (najčešće ilegalno, pa se posle krpe AKO IMAJU GDE  da ne iskrvare na smrt) ili pobegnu ako imaju gde i rode. Ali, AKO IMAJU GDE!

Ima svašta, mladi parovi, jedno dete, za hleba nemaju, gde će drugo. Omaklo se iako su pazili. Većina nema para ni za kontracepciju. Što veća sirotinja to više abortusa. Da ne pominjem mlade devojke, trudne, koje majke vode na abortuse jer bi rađanje u tom trenutku devojčici uništilo život. I ono čuveno: “Šta će svet reći?”…Sad će neko reći – potrebna je edukacija. Slažem se. Ali i tu nailazimo na problem: za Crkvu je i kontracepcija greh. Ima logike nije da nema, sprečavaš Božije stvaranje, sprečavaš začeće, nema razlike. Čak i metoda prekida odnosa pre vrhunca na isto se svodi. Sada će verovatno da se javi neki apolgeta i da kaže ali ti ne znaš da li bi došlo do začeća. Slažem se. Ali i ti ne znaš da li će trudnoća ići kako treba, da li če doći do rađanja živog deteta. Svaki seksulani odnos je potencijalna trudnoća. Svaki. Nema pravila. Ako ćemo iskreno, niko ne zna Božiju volju. Radimo i živimo kako najbolje znamo i umemo a samo on zna da li grešimo i svačije srce. Ljudima je teško da shvate da nemaju kontrolu ni nad čim, mi ništa ne znamo , prosto živimo. Najbolje je da idemo za Hristom, šta bi On uradio u datom trenutku. Nešto nigde ne videh u Pismu da je bacio kamen, nego je uvek i svagda bio ruka koja miluje i teši. Ako je gde Isus bio strog, to je prema tadašnjem kliru. A ono što ne znamo pametnije je da ćutimo i da budemo ruka koja teši a ne koja baca kamen.

Vrlo malo žena znam koje kategorički ne žele decu. Ima i takvih, feministkinja ali su manjina. Živimo u ludom svetu, neke prosto nisu psihički zrele, nisu zrele za odgovotnost. Sad će neki pravednik reći a zašto onda upražnjava seks. Pa zato što ima prirodu, zato što je u braku recimo, seskulano je zrela, emotivno i psihički nije. Mnogo je emotivno oštećenih, ako ih kamenujemo, gde će nam duša. Tamo gde su tražili spas, našli su mač. Jer jedino što može naterati čoveka da promeni mišljenje je ljubav.

Sad će da se jave pravednici da je život svetinja. Pa i život te žene koja abortira je svetinja, ili nije? ili imamo razliku u vrednosti necijeg života, ili cemo da pravimo novu Afriku, da nam deca umiru od gladi. Nek nahrani Crkva prvo ove rođene. Znam da može, ali neće. Pitala bih sve njih (časne oce i komentatore)  da l su ikad bili gladni, i da su gledali svoju decu  gladnu  a da nemaju šta da im daju da jedu. Da li znaju koja je to agonija? Svi oni lepo pišu po fejsu a ne čuh da su nekog nahranili, nekog podučili, nego predavanja po hramovima to se isplati, kao i male škole ljubavi, i to se plaća. Ništa nema džabe.

Sve ove žene koje najviše osuđuju i neljudski kamenuju  druge žene, su ili imale abortuse ili bile nekada najveće grešnice. Jer ono zlo, ono loše koje vidimo u drugima, ne bi mogli  da  vidimo da to nemamo u sebi, da se podsvesno ne pali lampica vec vidjenog, deža vi.  Problem većine liturgiskih hriscana u Srbiji…..poste, ispovedaju se  nekoliko puta godisnje, kad – kad daju neku situ prosjacima i misle da su ispunili zakon Hristov….POGREŠNO…. ukinuti postove i mehanicke ispovesti, uvesti da svako, ali svako ko se smatra hriscaninom pola svakog svog obroka da nekom na ulici, bilo kome, ne ulazeci u razloge zasto taj prosi, ni Hristos nije pitao. Da se vrate malo postu rane Crkve, da budu malo gladni, da osete to što daju, jer od tanjira ne vide Hrista.

Problematika ( zvana abortus ) je toliko kompleksna da ne moze jedan čovek, ma ko on bio, da nađe rešenje, jer nekog opsteg rešenja nema. Privući mlade Crkvi i Hristu, da ne lutaju po ulicama i da im idoli ne budu starlete nego brak i porodica. Ako su roditelji već izgubljeni, dajte da ih deca vrate. Za početak neki bilo bi lepo a crkva ne tupi toliko da je kontracepcija greh, jer u danasnjem svetu ako moramo da biramo izmedju dva zla, ona to nije. Otvoriti Prihvatilista za beskućnike i sve one koji nemaju gde, u svakom većem gradu. Otvoriti crkvene narodne kuhinje. Pokazati ljubav i razumevanje za svakog, pa i za onu najgoru sponzorušu, jer će kad tad i ona biti u nekoj bezizlanoj situaciji. Ljubav, ljudi ljubav je ono jedino što može čoveka naterati da promeni mišljenje. I odgovornost, Crkva, mantija u ovom, kao u ostalom i u svim drugim vremenima ima odgovornost. Ako smo krštenjem postali članovi Crkve, ja potpisujem da 90 posto abortusa dolazi iz porodica u koje sveštenici idu barem jednom godišnje da osveštaju vodicu za Slavu. Abortusi dolaze iz kuća nominalnih hrišćana, ne liturgiskih. Mislite o tome dragi moji oci, kada sledeći put uđete u neku kuću, osveštate vodicu, sa nogu uzmete pare i produžite dalje. Crkva nije servis, Crkva je život.

Kako danas da živi jedan mladi bračni par a da ne štancuje decu svake godine po jedno. Kontracepcija…neeee, prekid odnosa pre vrhunca…neeee, uzdržanje…hm, flipnućemo, imamo prirodu.

Seksualnost je prirodno stanje čoveka, celibat nije. Celibat je borba protiv prirode. Evo javno pitam časne oce – kako to da imaju po jedno, dvoje, troje dece a dvadesetak godina su u braku. Zadirem im u intimu. Ne bih rekla. Jer to je život, to je naša intima, intima laika u koju mantije stalno zalaze. E da, umalo da zaboravim ono najvažnije. Ako je svrha ženinog postojanja rađanje, zašto je Bog ženi stvorio kliktoris? I bez njega može da rađa. Znaći li to da me Bog mrzi žene pa da treba da se bore sa svojom prirodom svakoga dana. Ne bih rekla. To nije moj Bog u koga ja verujem.

 

I za kraj, reči Mati Efimije Topolske, magistra likovne umetnosti i igumanije manastira Sv. Jovan Damaskin u Nacionalnom Parku Morvan u Francuskoj:

 

 Sloboda koju nam Bog daje, to je jedino što je iznad ljubavi Božije. I Bog nas neće iz svoje ljubavi prisiliti nikada ni na šta. Da mi na bilo koga vršimo pritisak, da radi ovako ili onako, žene da rađaju, to ne može. Vi nikog ne možete da naterate ni na šta. Žene mislim da treba da rađaju onda kad to žele. Kako mi žene da teramo da rađaju, kad one ne znaju šta će sutra da pojedu, da li će imati posao, kako će živeti. Ja se ne usuđujem da govorim o tome. Jer mi monasi, šta mi imamo da pričamo o rađanju. Mi smo se opredelili za jedan drugi život i nemamo to iskustvo. Možda neka žena koja je rodila desetoro dece, možda one mogu da posavetuju žene, kako se to nosi. I sigurno one imaju primera kako im je Bog pomogao u situacijama kad se čini da je nemoguće opstati i onda ipak opstanu. Ali, da to pominjem ja, ili bilo ko drugi ko nema svoje biološko potomstvo, mislim da nemam to pravo.


Hvala puno mami, koja je želela da ostane anonimna, na želji da svoje stavove i razmišljanja podeli sa nama. Hvala na ukazanom poverenju još jednom 🙂


                                                                    

Pridružite se i fb stranici Zdravo odrastanje počinje još u maminom stomaku ili tviter nalogu i pratite najnovije tekstove, vesti, priče čitalaca i razmenjujte iskustva sa drugim roditeljima.

Leave a Reply