admin/ November 3, 2016/ Dojenje, Uncategorized/ 2 comments

 

images_skolica-dojenja_flasica_dojenje

 

I, tako… Čitam razne komentare po fb-u na temu dojenje. I, znate šta? Vrlo često se postidim na tuđi red, na red onih žena koje daju savete. Na prvi pogled to su obicni, dobronamerni komentari koji zele neku needukovanu mamu da infrormišu, ili da je uteše rečima: “Više sreće drugi put, na žalost ovog puta niste bili dovoljno uporni, informisani, edukovani, itd…” Ali, jedno veliko ALI- šta se krije u pozadini, da li ti komentari znače bas doslovno to. Hajdemo malo, kako bi narod rekao, da čitamo između redova. Hajde, takođe,  da se stavimo na mesto mame koja nije uspela da doji svoju bebu. Ja, sam pokušala… I, mogu samo reći da mi je u moj srećan i ispunjen dan unelo delić tuge. Zasto?

Zamislimo mamu koja očajnicki pokusava da doji bebu, ali ne ide. Zamislimo mamu koja čita sve moguće informacije, koristi čajeve, sluša savete pedijatra-ali ipak iz samo Bogu znanih razloga mleka nema. Tada mama pada u depresiju, počinje sebe da krivi za neuspešno dojenje. I, kada želeći malo da se opusti uđe na fb ona će ugledati vaše dobronamerne komentare. Tek tada, se vidi prava pozadina tih komentara. Navedimo samo nekoliko primera. Počnimo od rečenice koju većina mama koristi:” Da je dojenje lako- dojila bi svaka žena.” Koju poruku moze mama izvući?  ili “Potrebno je puno truda, stpljenja, edukacije- žao mi je što niste bili dovoljno uporni” ili ” Šta sam ja sve pretprpela zbog dojenja”  Dakle…? Ovde, nema ni “N” od dobronamernih saveta. Svako sebe predstavlja kao super mamu koje zaslužuje oreol jer doji bebu. Kako se, eto, ona žrtvovala, ali to ne može- ne želi svako… Kako se oseća naša mama ,koju smo zamislili na početku, sada? Da li se oseća kao nedovoljno uporna žena, nedovoljno dobra majka jer svom detetu nije pružila najbolje ili možda kao lenja žena i majka. A, znamo da to nije tako. Kako biste se vi osećali, znajući da ste dali sve od sebe (i vise) pored ovakvih komentara? Pored komentara da niste bili dovoljno uporni (na primer), a samo vi znate šta ste sve uradili da biste uspeli? Koji god odgovor bio, neće biti lep i neće vam doneti lepo raspoloženje tog dana. Da li sam u pravu?

Nažalost, jesam. Svaka majka koja ne doji bebu ima svoju priču, svoj razlog koji može biti jako bolan, osetljiv. Ni jedna od njih ne može ostati ravnodušna pored ovakvih komentara. Ne može pročitati, a da je ne zaboli i ne naljuti tako olako iznošenje saveta i uteha nekome čiju priču ne znate.Mozda je baš ta mama koja ne doji, preživela mnogo više patnji i problema kada je dojenje u pitanju nego mi koji dojimo. Mi to ne znamo. I tu, bi trebalo da se zaustavimo.

A, ako već želimo da pomognemo nekome onda bi trebali da se zaista zauzmemo za to. Nije uvek sve jednostavno,  dva plus dva nisu uvek četiri u realnom životu. I jako je nezahvalno genaralizovati i tako olako iznositi mišljenja koja nekog mogu povrediti. Ako želimo pomoći nekome, pitaćemo za njegovu priču, zastati, saslušati, razmisliti- pa reći. To je prava pomoć. Sve ostalo je indirektno hvalisanje koje tako bode oči, a da toga akteri nisu ni svesni. Zato, drage mame imajte na umu da je ćutanje ponekad zlata vredno. Pre hvatanja za tastaturu razmislite kako biste se vi osećale na mestu te druge osobe… Tada ćete dobiti odgovor da li uopšte treba nešto reći.

I, za kraj. Nemojte me predstaviti kao protivnika dojenja i davanja saveta. Ne, jer ja to nisam. Svoju bebu dojim vec 13 meseci ( da dojim, a to nisam stavila na početku teksta podebljanim slovima) i planiramo još dugo. Zalažem se za dojenje, pomažem mamama uvek kada sam u prilici- i to me čini srećnom . Ali, želim i skrenuti pažnju i napraviti razliku između prave pomoći i “dobronamernih” saveta čija je svrha uzdizanje mame koja daje savet. U tome je velika razlika koja se jasno vidi. Da bi nekome pomogli, moramo ga prvo saslušati. Sve ostalo nije prava pomoć, a ponekad izaziva revolt i dolazi do teških verbalnih sukoba koji zaista ne priliče majkama.

Drage mamice, ako dojite svoju bebu- uživajte sa njom. Budite sigurne da svojoj bebi pružate najbolju hranu, emotivnu utehu i budite ponosne na to. Ali, ne osuđujte druge mame. Ne znate njihov život, njihovu situaciju…Pomozite svima, ali na pravi način. Poštujte tuđi trud, pa makar se završio i neuspehom. Jer, veličina majke se ne ogleda u dojenju, niti u načinu porođaja (i o tome se dosta polemiše) već u nečemu mnogo dubljem, nematerijalnom. Svaka majka treba dati živi primer svom detetu, primer po kome će se ono oblikovati- na vama je da izaberete koji primer ćete dati vašem detetu. 

2 Comments

Leave a Reply