admin/ October 29, 2016/ O svom životu, O trudnoći i porođaju, Uncategorized, Vi pišete/ 0 comments

14826289_10210168586584742_2112001918_nE ovako, moja priča je malo duža. Pet godina smo se borili sa sterilitetom. Borba je počela još 2011, kad smo prirodnim radovima pokusavali da ostvarimo trudnoću. Naravno, svi su nam govorili da smo mladi, da se opustimo, vamo-tamo. Mi se “opuštali” tako i više puta dnevno, godinu dana 😂 . Pošto od bebe nije bilo nista, rešimo da počnemo sa analizama.
Muž uradi spermogram i kad problemčić. Nije baš dobar. Ode kod urologa, dobije terapiju (skupu ko svetog Petra kajgana, ali ajde). Pio on nekoliko meseci to, ja isla na praćenje folikula, gađali plodne dane, i opet prc, “ćorak”, da izvinete. Rešim i ja da krenem sa mojim analizama.
Za početak uradim hormone, osnovni status. Nalaz uredan. Uradim i antimilerijan hormon koji pokazuje zalihu jajnih celija, nalaz odličan. Sledeće na redu – hsg ili histerosalpingografija, provera prohodnosti jajovoda ili ti po narodski “produvavanje”. Odradim i to, levi jajovod se ne vidi, desni slabo pušta kobtrast. Znači problem i kod mene. Sledeći korak – laparoskopija da bi se videlo gde se denuo levi jajovod. Mesec dana posle hsg urađena i laparo – levi jajovod deformisan (saktosalpinks), desni jajovod lepo pušta boju. Taj kljakavi jajovod ostavljen, jer po lekarima, nije prepreka za trudnoću. Okeeeej, napraviće mi ipak ogroman problem, taj “nije prepreka za trudnocu” jajovod.
-Početkom 2014 dobijemo zeleno svetlo za prvu inseminaciju. Spermokultura i moji brisevi sterilni. Odradimo to, ja sva srećna leškarim kući, uzela bolovanje, muž zadužen za kućne poslove. Dr rekla da uradim beta hcg dve nedelje posle inseminacije, ali naravno ko će da čeka toliko. Uradim posle deset dana, beta pozitivna!  Upadoh u onih par procenata kojima inseminacija uspeva. Ponovim betu posle dva dana, lepo porasla. Međutim, uvukao se u mene neki crv sumnje, da nešto nije kako treba. Ponavljala betu jos par puta, te raste, te opadne, te stagnira- nešto opasno ne valja i na kraju se ispostavi vanmaterična trudnoća. Plod sa sve srčanom radnjom se razvio u onom “nije prepreka za trudnoću” jajovodu . 😞 Došlo mi da se ubijem 😞 . Hitan prijem u Višegradsku, opet laparoskopija…
Najgori period u mom zivotu, bar sam tad tako mislila, nisam znala da ću doživeti i gore..
 Prebolim, preživim, oporavim se… Levi jajovod uklonjen.
 Novi hsg – desni opet slabo propušta kontrast, kandidati smo za vto. Prikupimo sve papire, prođemo prvostepenu i drugostepenu komisiju u Višegradskoj, odaberemo lekara Svetlanu Spremovic (odlican lekar), i krajem septembra 2014 krenemo u prvi pokušaj vto.
-Završim sa bockanjem, tj stimulacijom, izvade mi pet lepih jajnih ćelija, cetiri se oplodile, jedna kilava, vratili mi tri. Opet sva srećna leškarim kući, odmaram… Dođe dan za betu, sreća, radost, beta cak 104! Međutim, opet problemi (krvarenje, bolovi)… Dve nedelje posle bete odem na ultrazvuk, jedna beba tu, sa srčanom radnjom. Ja presrećna. Zakazala dabl test i ekspertski uz koji na zalost nisam ni dočekala 😞Dve nedelje posle prvog uz, opet krvarenje, novi uz, plod uginuo, mora kiretaža 😞 . Znači i od goreg ima gore.  Al dobro, preživim i to, oporavim se…
Dobijem spisak analiza da uradim, među kojima je bila i prokleta urođena trombofilija. Ispostavi se da sam homozigot na pai genu, tj. varijanta urođene trombofilije koja ubija plod u prvih tri meseca trudnoće. U svakoj sledecoj trudnoci obavezna terapija niskomolekularnim heparinom. Prikupimo ponovo papire za novi pokušaj vto. Koji je bio krajem septembra 2015.
 -Završim sa bockanjem, izvade mi čak 12 jajnih ćelija, zaradim i hiperstimulaciju zbog koje sam 19 dana bila u bolnici. Uglavnom, mnogo nezrelih jajnih ćelija bilo, samo jedna dobra od koje smo dobili jedan lep osmoćelijski embrion. Vrate oni meni njega, krenem sa terapijom fraxiparinom, i deveti dan od transfera, beta hcg 10,1, ni vamo ni tamo. Ponovimo dvanaesti dan – 30,3.  Cetrnaesti dan – 69,3.. Super, ja trudna 😀 Nema bolova, nema krvarenja, jeeeej!
Zakažem prvi uz za 18.11. kad sam prvi put videla moju Jocu, tadašnje zrno pasulja od 13 mm i cula njeno srculence koje je kucalo brzinom od 155 otkucaja u minutu.
– Trudnoća izneta do kraja uz oko 300 fraxiparina i 23.06. je moja Jovana carskim rezom došla na svet 🙂.
Ako ikad pomislite da odustanete, pročitajte opet ovaj deo života ove hrabre, uporne, jake i strpljive žene-majke. Zaista, ne postoje reči kojima možemo opisati istrajnost ove mame. Hvala joj što je sa nama podelila jako osetljiv deo svog života u nadi da će svima koji su u sličnoj situaciji dati motivaciju i nadu. Hvala puno mami Mariji Todorić koja sada uživa sa svojim malim anđelom, malom Jovanom. 

Leave a Reply