admin/ December 21, 2016/ O trudnoći i porođaju, Uncategorized, Vi pišete/ 0 comments

%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%83%d0%b7%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d1%9a%d0%b5-2

Prolaze dani, nedelje, meseci… Šetam, odmaram po savetu doktora. Šta ću, što se mora nije teško, samo da moj mali smotuljak bude dobro.

I tako opet prolaze dani, nedelje, meseci… Guramo našu priču… Mazimo se, pričamo bajke za laku noć, smejemo se, slušamo muziku- svako na svoj način. Kažu: “Devojčica je”. Princezica moja mala. Ma samo neka je živa i zdrava, pomišljam u sebi.

Iz dana u dan sve više raste stomačić, moja princeza postaje jako aktivna i igra se u svojoj kolevci u kojoj se oseća zaštićeno i sigurno. Pa da, kod mame je, gde ceš lepšeg osećaja.

Na preporuku drugarice izabrala sam doktora Hadži Zorana Ranđelovića da mi vodi  trudnoću. Nisam imala vezu, ali sam trudnoću vodila kod doktora koji me je na kraju i porodio. Doktora koji ne pravi razlike među pacijentima, doktora koji bi sve učinio za nas i koji povrh svega ne prima mito (što je retkost u kruševačkom porodilištu), doktora čije ime sve govori. Da, sam Bog mi ga je poslao.

Porodila sam se 2 dana posle termina. Dan pre toga, okupala sam se i sredila, otišla sa supugom i sestrom u grad (pešaka – u trudnoći sam jako puno šetala). U jednom trenutku osećam jaku nelagodnost u donjem delu stomaka, strašan umor i bolove u preponama. I pored insistiranja da se taksijem vratimo kući, insistirala sam da se vratim pešaka. Pozvala sam svog doktora i rekao je da ne čekam i da se odmah javim u porodilište, ukoliko krene porođaj da ga pozovem.

Ostavili su me u porodilište. Doktorka koja je radila te noći konstantovala je da sam otvorena 1cm, da je grlić skraćen i da trebam da ostanem. Sećam se da je rekla kroz osmeh: “Hajde, obuci spavaćicu” i ponela mi je torbu.  Ujutru oko 7 h osetim da mi je pelena koju stavljaju malo mokra, pozovem babicu koja drsko odgovara:” Zašto me nisi zvala pre, vidiš da ti otiče plodova voda”. Ja neiskusna, prva beba mi je, pojma nemam šta se desava. Probušili su mi vodenjak i iscurela je voda, jako puno vode, zelene, zbog prekoračenog termina. Sta ću, moja princeza nije želela da izađe. Uključili su mi indukciju i tada su krenuli bolovi. Ali osećala sam da ću tog dana postati mama.

Posle svih neljubaznih babica, konačno su se promenile i došle dve jako fine. Na vratima svoje sobe, pogledam, kad ono moj doktor, koji nije trebao da radi ali je ipak došao. Da, došao je zbog mene, ne znam čime sam ga zaduzila ali je ipak došao. Pitao me je kako sam. Moj odgovor je bio samo da me ne ostavlja i da bude tu kraj mene, na šta je odgovorio da ne brinem u dobrim sam rukama. Ni malo nisam sumljala u njega, znala sam da je duša od čoveka i da će da ostane i ako ne radi tog dana.

Otvorena sam 10 prstiju, super krećemo, rekla je babica. Otišli smo do sale, koja je bila jako osvetljena. Osećala sam jake kontrakcije. Merili smo ih, bile su sve učestalije dok doktor nije u jednom trenutku rekao:” Hej vidim glavicu”. Iz 3-eg napona sam se porodila. U međuvremenu su mi iz sve snage legli na stomak, pričali su:” Jače, jače guraj”. I eto je! Konačno! Mojoj sreći nije bilo kraja. Čuo se plač moje princezice. Stavili su mi je na grudi i to je bilo naše prvo upoznavanje.

Ovom prilikom bih želela da se zahvalim doktoru Zoranu na svemu što je uradio za mene i za moju princezu, na svakom  uzvraćenom pozivu i na svakoj reči ohrabrenja. Želim da mu zahvalim što nije kao drugi doktori, što bi te ostavili da umres dok dođu, da ostane takav kakav jeste i da je retkost naći najboljeg u moru lažnih. Zahvalila bih se i babicama na podršci.

Njih troje su zaista bili jako fini prema meni. Sve što sam ih pitala pokazali su mi. Sestre na trećem spratu su takođe fine. Pohvalila bih Mariju Blagojevic koja je najbolja na tom spratu i zahvalila bih joj se što me je naučila da menjam pelene i uvijam bebu kao kiflu što drugi nisu hteli, na kafi koju je kuvala skoro svakog dana.

Jednostavno je potrebno biti ČOVEK. Ako si ljubazan i mudar sve se uzvraća istom merom, dok sa nekima moraš biti loš da bi te pogledali.

Drugim doktorima bih preporučila da Bog sve vidi.

samohrane-majke                   samohrane-majke                   samohrane-majke                  samohrane-majke                  samohrane-majke

Hvala puno mami, koja je izrazila želju da ostane anonimna, na ovako lepo napisanoj priči. Na divnim smernicama koje će sigurno biti pomoć budućim majkama. Hvala još jednom od srca dragoj mami. I, zaista mislim da za svakog doktora- doktora u pravom smislu te reči, nema većeg uspeha od zadovoljnog i nasmejanog pacijenta. A ja ću, dragi moji, uskoro naći vremena da vam pišem i o svom porođaju. Takođe me je porodio pomenuti doktor, i samo mogu da se pridružim ovoj mami u zahvalnici. 

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na e-mail koji vidite na blogu, ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

Leave a Reply