admin/ November 4, 2016/ O svom životu, O trudnoći i porođaju, Uncategorized, Vi pišete/ 0 comments

13754265_531879570341118_7939582947700410072_n.jpg

 

Nakon 2 godine pokušavanja i nečuvanja u nadi da ću ostati trudna ništa od toga… Iako smo bili podstanari i poslove smo imali pa nemali odlučili smo da želimo imati dijete i da ako budemo cekali 100% situiranost da nećemo nikad. Došlo je vrijeme kada smo oboje bili zaposleni sigurno, no ja sam bila poslana dalje od kuće jer radim kao zaštitar i privatna zaštita i to me ubijalo. Suprug je svaki vikend ili svaki drugi dolazio meni u posjetu i ja sam odlučila da ću dati otkaz jer nisam psihički mogla to izdržati,  stim da sam si već osigurala drugi posao. Došao je dan mog povratka kući i muž je došao po mene. Rekla sam mu da mi menstruacija kasni, no to je kod mene bilo sasvim normalno. Ali smo odlučili kupiti test i nakon što sam se spakirala odem da napravim test u wc-u apartmana dok me suprug čekao u autu. Napravila sam test i kada sam vidjela dvije crte sledila sam se i u istom momentu bila sretna, no najviše me je bilo strah jer sam trebala početi raditi na drugom poslu. Nakon što sam rekla suprugu on je bio presretan i rekao je samo:” To  je tako trebalo biti i nakon toliko proplakanih dana ni radi posla nećeš pobacit, nego ćeš rodit pa makar dobila otkaz i na drugom poslu”.  Ja sam u međuvremenu dobila ugovor za stalno na novom poslu i to neočekivano i odlučila sam šutit o trudnoći dok izdržim. Jedan dan sam radila tri smjene za redom, užas živi svaka smjena po 12 sati i pozlilo mi je užasno. Došla sam doma i otišla na pregled. Ginekologica me hitno poslala na komplikacije radi rizične trudnoće vec na početk. Jedno jutro sam se u 5 ujutro probudila u strašnim bolovima, sama, suprug na terenu 😞 . Bol kao slijepo crijevo i zovem kolegu da me hitno vozi u bolnicu na pregled. Ustanovili su da mi se cista na jajniku okrenula i zaustavila dovod krvi i da moram na operaciju. Ali pustili su me 5 sati da se previjam u bolovima.  Nakon 5 sati poludila sam i počela vikati da me operiraju, jer da ne mogu više, na šta su mi rekli da  je moguce da plod za vrijeme operacije ode. Da napomenem da sam bila 8tt. Počela sam se tresti od tuge i jecala sam,  u nadi da će moja sreća opstati u meni. Operacija završena i ja ispitujem onako pod narkozom što mi je sa djetetom, a oni meni da mi ne mogu ništa reć nego tek kad dođem na odjeljenje. Napokon toga su mi rekli da je plod ostao, ali da se svašta može desiti danas, sutra ili za mjesec- dva. Strašili su me svih 9 mjeseci da može bit ovo ili ono i prošla sam i krvarenja i bolove. Ali 16.3 je ipak došla na svijet moja najdivnija ljubav, moja Asja teška 3130 i duga 49 cm 🙂.

Hvala puno mami NIkolini Mikičić što je sa nama podelila deo svog života, deo života koji je najvazniji za jednu ženu. Verujem da se veliki broj žena (porodica- uopšteno) susreće sa problemom sa početka teksta. I, jedno je sigurno ljudi nikad neće imati baš sve što žele, sve što misle da je potrebno za bebu- uvek postoji razlog odložiti. Ali, uvek postoji i razlog odlučiti se za stvaranje porodice…. Hvala jos jednom mami koja je prebrodila sve teške momente i sada uživa sa svojom bebom dok deli svoje životno iskustvo želeči da pomogne drugim ženama. Hvala 

Leave a Reply