admin/ November 30, 2016/ O trudnoći i porođaju, Uncategorized, Vi pišete/ 0 comments

%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%83%d0%b7%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d1%9a%d0%b5-2

Prva trudnoća je bila sa jednim, sada već velikim dečkom. A druga sa blizancima….

Prvi porođaj je bio  za poželeti, došli smo  u bolnicu oko 21 h. Trudovi su bili  slabi, 3 prsta otvorena pa su mi dali izbor: hoću li doma, pa dođem ujutro ili da čekam u bolnici? Ja, naravno otišla doma. Vratila sam se u 1:45h, i bila 7 prstiju otvorena. Odmah su me poslali u “box”. Ubrzo mi je pukao vodenjak, došla je babica i ja u 2:56 u dva truda rodila svog maleckog, točno na termin. Drugi porod (ili bolje da kažem druga dva) nije baš bio tako bajan. U pitanju su bizanci, i to devojčica koja je rođena prirodno i dečak koji je rođen hitnim carskim rezom. Evo kako se to odvijalo:

Na dan poroda blizanaca nisam imala nikakvih naznaka da će krenuti porod. Dan prije bila sam na redovnom pregledu i uzimanju briseva. Doktor se još šalio kako neću ja tako skoro i da ću izgurati do termina jer sam zatvorena potpuno- kao da me netko zacementirao. Drugi dan sve normalno, muž otišao raditi i još kaže:” Nemoj samo ovaj vikend roditi, znaš da fotkam dvije svadbe”. Navečer, stavila sam starijeg malca na spavanjac i odjednom počeli bolovi- ja mislila lažni, naravno. Ubrzo sam shvatila da su trudovi pravilni i na 7 min razmaka. Brzo sam zvala svekrvu, spremila se i krenule odmah u bolnicu. Do bolnice nam je trebalo 10 minuta. Pred samom bolnicom mi je pukao vodenjak i trudovi na 20-ak sekundi. Jedva sam došla do 3. kata bolnice (rađaona) i još sam morala par minuta sestru uvjeravati da je porod krenuo. Tada je došao doktor i sav u panici rekao:” Glavica je već skoro vani. Brzo u box!”  Meni šok, 101 pitanje! Pa tek sam 34. tj., što će biti s mojim bebama? U boxu njih 15-ak  pokušavaju napraviti uzv da vide kako su se bebe smjestile, netko me pitao koja sam krvna grupa, a ja od silnog straha pojma nisam tada imala. Curica je krenula i rodila se u jednom trudu, čula sam da je zaplakala i pao mi je kamen sa srca, stavili su je u inkubator i odvezli (tada još nisam znala da je curica prva rođena). A moj mali frajer se popriječio i nije htio van. Doktorica ga pokušala okrenuti i nakon nekoliko pokušaja i uspjela. Ali živac mali ostavio ruke ispred i ništa- hitan carski. Zadnje čeka se sjećam bilo je da je doktorica vikala na sestre da me pokriju jer da sam u šoku, da se tresem. 14 min poslije rođen je moj mali zvrk.  Kada sam se konačno probudila iz anastezije ništa nisam znala – a li su djeca dobro i da li su uopće rođena na isti datum (jer se sve odvijalo negdje oko ponoći) ni tko je prvi rođen. Sat vremena nitko ni ništa nije znao reći. Konačno sam u hodniku ugledala sestru koja je preuzela moju ljepoticu i stavila je u inkubator… Došla je do mene s osmjehom na licu i znala sam da je sve u redu. Rekla mi je:” Mama, ne brinite, sitni jesu ali oboje samostalno dišu. Curica je prva rođena sa svega 1760/38, a dečko 2340/42″. Par sati kasnije, na svoju ruku sam ustala iz kreveta i otišla do neonatologije kako bi vidjela svoje mrvice. Stvarno su bili majušni. Ali eto, sada imaju 2 god i 9 mjeseci i super su, pravi mali zvrkovi. A doktorima koji su tu noć bili samnom, babicama  i sestrama biću zahvalna do kraja života.

Hvala puno mami, koja je želela da ostane anonimna, na podeljenom iskustvu… Ovo je prvo iskustvo porođaja sa blizancima koje objavljujem. Hvala još jednom hrabroj i jakoj mami koja sada uziva sa svojom dečicom 🙂

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na e-mail koji vidite na blogu, ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

Leave a Reply