admin/ November 21, 2016/ O svom životu, O trudnoći i porođaju, Uncategorized, Vi pišete/ 0 comments

samohrane-majke

95-to sam godište, što znači da imam 21 god i sina od 16 meseci- mlada mama što bi rekli. Ali zahvalna Bogu na tome 🙂  Ovako počinje moja životna priča…

Završila sam srednju medicinsku školu, kako to obično kod nas, u Srbiji, biva nemam posao- bilo bi čudno da ga imam. U drugom razredu srednje škole sam upoznala mog “dragog”- tada najveću ljubav koji je 6 godina stariji od mene. Voleli smo se zaista, možda i previše, disali kao jedno, svi su nam se divili. U trećem razredu srednje škole  primetila sam neke promene kod sebe. Osećala sam se malaksalo i iscrpljeno bez ikakvog razloga- jednostavno osećala sam da nešto nije u redu. Otišla sam kod lekara, uradila  KKS i rezultati su bili loši. Gvozđe jedva 4,5- teška anemija. Pošalju me dalje na ispitivanja. Jedan pregled, drugi pregled i tako redom. Takođe, doktori se samo redjaju- Bože me oprosti kao da delim nešto besplatno. Niko ništa ne govori. Konačno, dočepam se ja mojih papira da bacim pogled, uh stisla zube vidim piše-  ginekologija NS. Šta ću sad tamo? Otišla sam, obavila pregled i bez i jedne reči vratili su me nazad. Pitam ja mog doktora:”Ili ćeš mi reći šta je ili se nosite u pm više”. Tada sam  bila maloletna i čekali su moje roditelje da bi saopštili dijagnostiku. Osećala sam da nešto nije u redu. Kaže doktor ovako: “Konstatovali smo CA (karcinom ) 3-eg stepena, jajnici su oštećeni od cista definitivno. Ne luče ćelije i naša odluka je da se odradi operacioni zahvati i da se materica otkloni kako ne bi došlo do pogoršanja stanja, jer svakako decu nećeš moći imati”. Ja rek’o: “Je li  to 100 %?”  Kaže: “nije”. Rek’o: “Jesi li  ti Bog?” Kaže:”Nisam”.  Ne dam vam ! Ja ću roditi!

I tako krene moja borba. Česte infuzije, česti pregledi. Na pregledu kao u bioskopu,samo  se ređaju doktori. Napokon mi odstrane samo jedan deo i stave tačku na celokupnu predstavu. Čajevi, kapi, jačaj imunitet. Pijem one kapi kao sok, a ne znaš koje su gore!! 22.11 2015 god uradim ja test- pozitivno na trudnoću! Rek’o opet počeli hormoni svoje! Za 2-3 dana ja ponovo uradim,  ono pozitivno! Odem ja kod doktora i  kaže mi da se možda  pojavila neka nova cista, i da dođem u petak na ultrazvuk. Ajd rek’o jovo na novo! Odem ja na ultrazvuk, a on ćuti i gleda u onaj ekran! Ćuti, pa ćuti. Rekoh mu: “Ajde,  reci šta vidiš majke ti”. I kaže mi on da sam trudna 11 nedelja!!!  Ja mrva, hladna ga pitam da ti nisi pomešao rezultate!? (A ležim na stolu i meni radi ultrazvuk- smeh do suza!) I tako saznam ti ja da sam trudna! Nema veće sreće, kolika sreća toliki i strah da li ću ja izneti trudnoću do kraja! Kažem ja mom dragom, najdivnijem tada dečku (danas konju 😀 ), on mrtav hladan kaže samo:” Pa dobro”. Rek’o ajde, možda je šok u pitanju pa se tako ponaša. Međutim, on ćuti i dalje i ne govori nikome ništa. Ja pozovem njegovu sestru da pitam  da li im je nešto rekao,  kaže nije- šta ima da kaže? I ja ispričam tada, a ona vristi od sreće. Al on ćuti, pa ćuti. Kopka mene što on ćuti! Počela sam malo da njuskam okolo- naokolo! Ohooo!!! Pa moj dragi ima drugu! Ohooo, koja je isto trudna!!! Bravo majstore- dupli tata!!! Pitam ga jednom, drugi put, treći put morao da prizna!!! Pizda jedna!!! Spakujem se lepo i odem! Ostavim sliku ultrazvuka našeg deteta i prsten na stolu! Tada nastupaju suze, tuga depresija!!! Uzas,pakao ! U četvrtom mesecu trudnoće dobijem kontrakcije. Tada sam se dozvala pameti i rekla sebi:” DOSTA JE, NIJE ON VREDAN MOJIH SUZA- ĆAO, NEMA GA VIŠE!”
09.08 pukne meni vodenjak! Spremam se ja za bolnicu i pevam sva vesela. I taman da krenem, setim se- čekaj  nisam pojela one breskve što su mi ostale! Navali majstore! Tako, sad mozemo 😀 . Odem u 12h u bolnicu, svi su me vec znali svi se obradovali eto me vide. Moj doktor  je još i dežuran- divno! Dolazi 18h ja se još uvek  smejem i šetam, bolova nema. Kaže meni doktor da krećemo u salu.A, ja:”Čekaj, doktore dragi, ja ako ne pojedem koju breskvu ja ću da umrem!” Ode čovek i kupi mi, čta će sa mnom! U 18:30 ja ulazim u salu, kad tamo jedan porođaj u toku.  Jaoooo, žene moje! Njoj treće, a meni prvo! Vrišti, plače… Kukuuuu majko, kako ću ja mislim se! Kaže meni babica ajde pile moje ovako- onako, guraj, zažmuri- sve ja slušam. Al ona pored mene zapomaže vrišti! E nećes vala, sestro više! Siđem ti ja sa onog stola, otkačim ctg i odem kod nje, rekoh joj:”Sestro,  ajde malo tiše to!” Navučem paravan i vratim se na sto! Sad guraj dalje! I evo gaaaa- u 21:35 rodi se moj krpelj! Ajme majko! Ružan, zgužvan- piiiii!!! Ali moj je- šta ću!!! 😂 i tako 🙂

Nas dvoje sada rastemo i družimo se zajedno, niko nam ne treba! 🙂 Idemo napred jedno uz drugo!

Život nije uvek pravedan prema nama, ali ova mama nam je zaista pokazala kako se u životu prelazi preko prepreka. Hvala joj puno što je sa nama podelila deo svog života u kom je sa osmehom i pozitivnim stavom uspela da prebrodi sve prepreke- koje nisu bile ni malo lake. Svaka čast, velika i jaka poruka svim ženama je poslata ovom pričom.

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na e-mail koji vidite na blogu, ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

Leave a Reply