admin/ December 8, 2016/ O trudnoći i porođaju, Uncategorized, Vi pišete/ 0 comments

Moja blizanačka trudnoća od samog početka bila je problematična. Krvarenje, bolovi otvorena od samog početka trudnoće…Ležala sam u bolnici na održavanju trudnoće-patologija Zrenjanin, Novi Sad. Trudnoća je bila visoko rizična jer sam srčani bolesnik, ali uprkos svim problemima imala sam veoma jaku zelju i motivaciju da po treći put rodim. Naime, moja majka je kada je rodila mene, rodila i moju sestru bliznakiju koja nažalost nije preživela porođaj. Kada sam ja saznala za svoju blizanačku trudnoću rekla sam sebi:”Rodiću svoje bebe, i biće- mora da bude sve u redu sa njima”. Uspela sam da izguram do 32. nedelje trudnoće. I tada su morali da me porode. Porodili su me u Betaniji hitnim carskim rezom jer su bebe bile postavljene karlično. U toku carskog reza doživela sam infrakt, što je prouzorkovalo dalje probleme. Tako je počela naša borba.

Moja prva devojčica rođena je sa 1740g i 45cm, obim glave 32 cm, as 8/8. Po rođenju je odmah  aspirirana i smeštena u izolaciju na difuznu oksigenoterapiju (FiO2 30 %) koja je ukinuta 3-eg dana. Druga devojčica rođena je sa 1660 gr i44 cm, obim glave 31 cm, as 6/7. Ocenjena  je kao novorođenče rođeno u perinatalnoj asfikciji. Nakon reanimacije u operacionoj sali (aspiracija,ventilacijaambu balonom započeta ventilarna potpora nCPAP potom endretehialno intubirano, započeta mehanicka ventilacija po tipu IPPV) prebačena je

Posle završenog carskog reza i ja sam bila na aparatima. Moje curice, takođe na aparatima za disanje i širenje pluća. Malo kasnije došao je pedijatr koji mi je rekao je drugi blizanac u teškom stanju. A, da je prvi za sada u stabilnom. Zamolila sam je da mi donese stabilnu bebu samo da je vidim, i pristala je. Donela mi je bebu na kratko, i ubzo vratila. Kada su skinute sa veštačkih pluća bile su u jednom inkubatoru,  a dok su bile pod aparatima bile su smeštene odvojenim inkubatorima koji su se nalazili jedan pored drugog.

Četvrtog dana su mi  rekli da od mojih devojčica nema ništa,  i pitali su me  da li kuci imam još dece. Ja sam bila u šoku! Digla sam takvu  frku i paniku, i trazila da se moje bebice prebace sanitarnim vozilom na neontoloskom odelenju u Beogradu. Zahvaljujući vezama i doktorima iz Beograda to sam uspela. .Moje devojčice su prebačene, i odmah je počelo poboljsanje.  Stavljale su po 30 gr na kilaži, skinute sa aparata i za mesec dana došle svojoj kući. Sada imaju 2 i po godinice i zdrave su devojčice, malo više podlozne infekcijama i virusima ali dobro, bitno je da smo sve to prevazišli i sada uživamo u životu. 

Hvala puno mami Evi, koja je sa nama podelila jako težak i potresan deo svog života koji uliva veru i nadu svima roditeljima prevremeno rođenih beba. Još jedan primer kako naši mali junaci pobeđuju sve pepreke svojom ogromnom željom za životom.  Još jednom od srca hvala mami Evi, hrabroj i jakoj mami koja zaslužuje divljenje i poštovanje za izdržanu borbu.

Pišite i vi svoja iskustva, jer možda bar vaše pomogne nekome. Možete me kontaktirati porukom na e-mail koji vidite na blogu, ili na fb stranici Zdravo odrastanje počinje u maminom stomaku. Sa nestrpljenjem vas očekujem!

 

 

Leave a Reply