admin/ October 31, 2016/ O svom životu, O trudnoći i porođaju, Uncategorized, Vi pišete/ 0 comments

sretna-porodica-sa-ljubimcem-siluete

Pre 10 godina čim sam poželela bebu zatrudnela sam….Rečeno je da je dabl test bloš, da ima dauna i da abortiram. Ali ja kao veliki borac protiv abortusa kazem:” Rodiće se, biće voljena i biće moja kakva god da bude!”  Rodim je, a ona savršena! Zdrava, rumena , ocena 10/10.

Prođu 2 godine i  ja poželim drugo dete koje nikako da stigne. Kod doktora uvek sve u redu, ali  bebe nema. Godine prolaze i prolaze- bebe nema. 2014 godina, dugih 8 od prvog porođaja test pokaže ||…. Sreći nema kraja, ali i ako nisam imala lošeg iskustva osetim da nešto nije u redu. Odem kod dr. na uz, osma nedelja , srce puno života udara , duša moja je veličine 2,5cm. Sutra počinju blagi grčevi. Zovem dr. kaže:” To je u redu, širi ti se materica.” Grčevi postaju  sve jači i jači. Jednog dana vidim trag na vešu. Duša mi se podelila, srce steglo, a mozak pomračio. Trk kod doktorke. Koristila je  sondu , a ne uz preko stomaka. Treska, gura, kao da budi nekoga. Pozove kolegu, mrmljaju i pitanje:”Kolika je bila prošli put beba?” Ja kažem da je bila 2,5 cm, ona:”hm, a sada si koja nedelja?” Ja kazem 13~ta. “Mila imala si mised. Beba je sada 2,5 cm, što znači da je umrla u 8~oj nedelji. 5 nedeĺja je u tebi. Imala si sreće da sepsu ne dobiješ. Ostaješ u bolnici.”

Plakala sam pred svima. Pet nedelja sam tepala mrtvoj bebi u sebi. Ostala sam u bolnici i zauvek su me odvojili od moga deteta! Dani su prolazili. Deo duše je nestao. Dr kaže da do tri spontana ne rade ispitivanja. Ali ja to nisam mogla . Uradim endokrinoloske hormone. Ispostavi se da je TSH 16! On je ubio moje zdravo dete. Moja štitna žlezda ga je ubila. Kako to preživeti. Dobijem lekove za štitnu i ir. Za tri meseca zatrudnim. Uz konstantne kontrole, vađenja tsh na 3 nedelje ja pre pet meseci rodim moju drugu mrvicu. O samo Bog zna koliko sam Mu zahvalna! Koliko sve zasluge Njemu dajem! Ali ne prođe dan da se ne setim moje mrvice koju nisam upoznala, koja je sa sobom odnela deo mene, koja me čeka negde na sigurnom. Volim je i ako je nisam videla, dotakla. Volim je jer je moja. Deo mene, moje krvi. I čekam dan kada ću joj objasniti zašto je mama to dozvolila. I pustila je da ode bez zagrljaja, bez poljupca, bez i jednog objašnjenja! Volim te anđele i znam da ti to znas! I čekam kada se sretnemo da mi vratiš deo duše koje si ponela sa tobom da te greje!

Hvala puno mami, koja je želela da ostane anonimna, što je sa nama podelila jako težak deo svog života. Na ovaj način želi da pruži podršku svim majkama/ženama u sličnoj situaciji. Koliko god da bude  teško, sve se preživi, prođe sve. I, zapamitite da na neke stvari ne možemo uticati i da besmisleno kriviti sebe zbog toga… …. Uvek posle kiše dođe duga- imajte to na umu kada vam je god teško u životu. I, zapamitite da na neke stvari ne možemo uticati i da besmisleno kriviti sebe zbog toga… 

Leave a Reply