admin/ October 29, 2016/ O dojenju, Uncategorized, Vi pišete/ 0 comments

upala_dojke_simptomi

Porodila sam se 3.3.ove godine. Sam porođaj je brzo prošao, ali sam izgubila previše krvi, izdrzala sam tih 15 minuta da držim svog sina čim se rodio. Posle sam bila u nesvesti pola sata i 3h na infuzijama zbog gubitka prevelike količine krvi. Za to vreme beba mi je bila u sobi sa ostalim bebama. Sestre su nahranila mog sina sa ad mlekom na flasicu. Posle 3h kad sam tražila da mi ga donesu, odmah sam ga stavila na dojku, povukao je dva puta i vrisnuo u plač. Ja sam ostala sokirana, pokušala jos par puta ali čim bih priblizila dojku njegovim ustima vrištao je. Sestre su upale u sobi sa pitanjem:”Bože, sta to radite detetu? “.Ne mogu reći nista loše o njima, jer su se stvarno trudile da mi pomognu oko dojenja. Iako sam ja znala kako se pravilno stavlja beba za dojenje, ali niko nije razumeo šta se dešava. Da skratim priču. Kući kad smo došli iz porodilišta svako dojenje, pardon, pokušaj dojenja je bio traumatičan za mene. Plus tu je bila postporođajna depresija, ali i pored nje imala sam jaku želju da uspem. Na kraju sam se izmuzavala, 30ml iz obe dojke sam uspela izmusti, ali to nije bilo dovoljno. Sinu je opadala kilaza, ja već bila blizu nervnog sloma.. 28.3 od ujutru do kasno u noc ja sam sedela i plakala zajedno sa sinom. On jer je gladan, a ja sto ne želi da sisa! Nakon par sati bolovi, temperatura, drhtavica, ne znam šta me snaslo. Sa jednom rukom ljuljam sina, a sa drugom pokušavam da se izmuzem malo da popusti bol, ali ni kap nije izlazila. Na kraju sam vrištala od bolova i pala u nesvest od temperature koja je prešla 40. Naravno, opet u bolnici doktori i sestre pokušavaju da mi izmuzu bar malo, ali opet ni kap mleka. A grudi sve veće, po njima vene veličine malog prsta. Stavljali mi tople obloge i masirali, ali ništa nije pomoglo. Nakon par sati mucenja doktor predloži da idem pod nož, jer su kanali skroz zapušeni. Ja plačem  jer ne želim pod nož. Sećam se doktorovih reči: “ili ces pod noz ili pod zemlju”. Užasno sam se osećala, imala sam osećaj da će mi svakog časa dojke eksplodirati. Sva sreća u jednoj sestri koja je predložila pilule za ukidanje mleka. Teskog srca, ali bolje i to nego pod nož! Dobila sam duplu dozu, nakon pola sata mojoj sreći nikad kraja! Grudi su za pola sata se pretvorile u ispuvani balon, nema bolova, osećaja da će eksplodirati. Pila sam nedelju dana antibiotike. Dali su mi da nahranim sina sa ad mlekom, on je popio 120 ml i narednih 4h se nije budio kao ni ja. Oboje smo se odmorili od onih užasnih dana i noći. Pomisao na te dane, hvata me jeza i strah. Ako nekad budem imala drugo dete, razmisliću dobro što se tiče dojenja.

Podržavam dojenje, i uvek sam za to. Svakoj mami želim reći jednu stvar nemojte dati da vam bebu u porodilištu nahrane na flasicu, jer se možete oprostiti od dojenja kao ja.

Hvala puno mami Saneli Maksimilijan Lakic na ovom iskustvu koje je podelila sa nama. U mnogim porodilištima hrane bebe ad mlekom i kada nema potrebe za tim, i to je jedna od najvećih prepreka dojenju. Jer kada se beba odmah posle porođaja ne nauči da sisa, i ne prihvati posle je sve teže. Drage buduće mame pre svega se vama obraćam, kada idete na porođaj unapred se informišite o porodilištu u kom se porađate, i naglasite vašem doktoru i pedijatru da ne želite da vaša beba bude hranjena ad mlekom.

Leave a Reply