admin/ February 28, 2017/ Bebe, Novorodjence, Porodjaj, Prirodni (vaginalni)/ 0 comments

Porođajne povrede se danas jako retko dešavaju. Zahvaljujući najnovijim saznanjima i savremenoj dijagnostici učestalost porođajnih povreda je sve manja, i trenutno iznosi otprilike 0,7 procenata, tj. na 1000 novorođenčadi njih 7 ima jednu ili više udruženih porođajnih povreda.

Zbog čega nastaju porođajne povrede ?

Postoji više stanja koja povećavaju mogućnost nastanka porođajnih povreda, a najčešća su:

  • krupna beba–  bebe čija je telesna masa preko 4kg ( ovo je, naravno, relativno – prirodno je da su bebe visokih i krupnih mama krupnije);
  • nezrelost bebe  – bebe rođene pre navršenih 37 nedelja su podložnije povredama, ’’krhkije’’;
  • nesrazmer između bebine glave i karlice majke – pored mera,tj. ’’dimenzija’’ karlice, bitan je i njen oblik ( bitne su unutrašnje mere karlice, koje se određuju jednostavnim akušerskim pregledom, što znači da to što imate “uske bokove“ ne znači da ćete sigurno imati težak porođaj );
  • produžen, kao i otežan porođaj -što je beba duže ’’zaglavljena’’ u porođajnom kanalurazvija se veći otok mekih tkiva mame, ali i bebe, ’’tunel’’ se sužava, zbog čega može biti neophodna primena vakuum ekstraktora ili forcepsa (instrumenti koji pomažu akušeru da čvršće uhvati bebu) ;
  • loš položaj bebe u stomaku, najčešći je tzv. karlični položaj …

Koje su to najčešće porođajne povrede?

1. Porođajni naduv:

Ova povreda karakteriše otok mekih tkiva u prednjačećem delu glave, nestaje spontano bez ikakve terapije.

2. Kefalhematon:

Ova povreda predstavlja nakupljenu krv između omotača kosti lobanje, koja nastaje zbog pritiska glave deteta na karlične kosti majke. Njegova resorpcija, odnosno povlačenje traje nekoliko nedelja bez terapije.

3. Povreda facijalnog nerva:

Manifestuje se zaostajanjem jednog dela usana pri plaču, nemogućnošći manevrisanja čelom sa jedne strane lica, kao i potpunog zatvaranje jednog oka. Uz pravilnu dijagnostiku i redovnu fizikalnu terapiju oporavak je potpun.

4. Ostale povrede nerava:

Pri produženim i otežanim porođajima, obično kod krupnih beba ili u slučaju karličnog položaja, mogu biti povređeni nervi koji oživčavaju mišiće ruke, tzv. plexus brachialis , što dovodi do slabosti ruke i/ili šake – beba ne može da savije ni da rotira ručicu . Za potpuni oporavak su najčešće dovoljne vežbe tokom nekoliko meseci. Srećom retko,u teškim slučajevima, potrebna je hirurška intervencija.

5. Traumatski tortikolis:

Nastaje usled pucanja mišića i manifestuje se kao krvni podliv u vidu otoka veličine nekoliko centimetara. Terapija se sprovodi svakodnevno u obliku masiranja i vežbanja mišića. Upornom fizikalnom terapijom problem se u potpunosti rešava.

6. Prelom klavikule:

Najčešće nastaje kad se u toku porođaja zaglave bebina ramena. Manifestuje se tako što povlačenjem ruke sa povređene strane, novorođenče odgovara plakanjem, a ubrzo nastaje i otok. Beba obavezno treba da leži polubočno na suprotnoj strani od preloma.

7. Prelomi dugih kostiju:

Najčešće su to prelomi nadlaktice i natkolenice. Veoma su retki a kada se dogode završavaju se uz odgovarajuću imobilizaciju.

Kako sprečiti porođajne povrede ?

Redovnim posetama ginekologu tokom trudnoće moguće je uočiti ili predvideti većinu stanja koja povećavaju opasnost od nastanka povreda u toku porođaja.   Procena je strogo individualna, zavisi od mnogih faktora vezanih za bebu i za roditelje, posebno majku ( visina, građa, nasledna oboljenja…). Takođe je bitno i aktivno učestvovanje majke u porođaju, što skraćuje trajanje porođaja, i smanjuje mogućnost povređivanja.

Izvor: Mama i beba; i

Moj pedijatar


                                                

. Pridružite se i fb stranici Zdravo odrastanje počinje još u maminom stomaku ili tviter nalogu i pratite najnovije tekstove, vesti, priče čitalaca i razmenjujte iskustva sa drugim roditeljima.

Leave a Reply