Kako je Mica naučila na nošu – od ( maminih ) suza do smeha

admin/ June 18, 2017/ Bebe, Korisni saveti/ 0 comments

Kako naučiti bebu / dete na nošu? Kako odvići dete od pelena?

Postoji mali milion članaka, literatura, priručnika na ovu temu. Kao svaki roditelj koji želi da bude informisan i na taj način sebi i detetu olakša pedstojeće situacije, naravno pročitaće barem veći deo sadržaja i shvatiti jednu jedinu istinu – svako dete je različito i proces prihvatanja i učenja je individualan.

 

Dakle, pored toliko različitih iskustava, saveta zaista čoveku nije dobro. Ali, šta je tu je, pelene se moraju jednom baciti. I tako, puna optimizma setim se da sam pročitala iskustva da su deca koja su mlađa od moje Mice za par dana naučila pa kažem sebi – ma ona je pametna, brzo će ona to da nauči :).

1. dan

I tako, jednog jutra ustanemo i umesto pampersa obučemo gaćice koje imaju na zadnjici zeku. Pomazimo zeku, ustanovimo da zeka ne voli da je mokar i da će pobeći ako ga Mica upiški. Pustimo omiljeni crtani Maksimove avanture i sada sledi glavno – Mica na noši. Daa, sela je na nošu i posle desetine minuta ustala. Mico vrati se, sedi na nošu -neće. Dobro, vidoh ja od toga da sedi i čeka nema ništa. Rekoh, hajde da joj lepo objasnim pa će sama doći kad joj se piški i kraj. Lepo joj ja sve ispričam, pola me naravno nije ni čula jer je pokušavala da obuje moju kućnu papuču. I da skratim, taj dan nam je prošao u klizanju po baricama i izbacivanju svih stazica i tepiha napolje 😀

2. dan

Ovog jutra nisam bila nimalo optimistična. Prošao je jedan dan, a neka deca za samo dva dana nauče na nošu. A moja Mica tog prvog dana nije ni jednom piškila u nošu. O, Bože, ne smem ni da mislim kako će proći ovaj dan. Za početak otišle smo do prodavnice donjeg veša da kupimo još koje gaćice – imam osećaj da će nam trebati. Maksimove avanture i noša, polako Mica po malo hoce da sedi. Pošto imamo dve noše dolazim na genijalnu ideju – sedećemo zajedno ( naravno, ja sam obučena ). To joj se dopalo, i tako nekih pola sata nas dve sedimo okružene igračkama i ništa. Hajde malo da ustane, da prošeta i naravno upiški se u gaćice. I tako nekoliko puta. I konačno je noša zasvirala, sasvim slučajno sela je na nošu dok pije jogurt i piškila. Sledi veliko “BRAVO”, mala nagrada u obliku cokoladice ( nije zdravo, ali je pomoglo – mada pravila sam i domaću čokoladu, vrlo retko je dobijala po kockicu kupovne ). Sreću ne mogu da opišem, konačno je naučila, pomislih. Ali, sreća je kratko trajala i ovaj dan je prošao klizajući se po baricama i pričanju o noši. Koliko sam samo puta izgovorila – noša, da li ti se piski, hoćeš na nošu….

3. dan

Danas već počinje da me hvata panika, pomalo i depresija. Ko zna kada će naučiti –  kakvih dva dana, daj Bože da nauči za dva meseca. I rešila sam da promenim taktiku, pokušaću da je uhvatim na delu i prebacim na nošu.  Ceo dan je jurim sa nošom, konačno uhvatim ali dok skinemo gaćice ona se već upiškila. Dakle, od sad ide bez gaćica. To joj se dopalo, voli da bude gola… I potera se nastavlja, svaki put kada je uhvatim da piški prebacim je na nošu. I tako, danas je bar bilo zabavno. Nisam ni znala da posedujem moć brzine svetlosti kada je potrebno da reagujem u trenutku. Malo pod, malo noša – definitno nam ne ponestaje kreativnosti.

4. dan

Znam šta me čeka, ni čemu se ne nadam. Dok pijem kafu Mica sama dolazi do noše seda i piški. Ja u šoku, ne mogu da verujem, prosto ne mogu da verujem da je konačno došao i taj trenutak. Naravno, nije baš sve tako lepo – prvo je malo “pustila” na pod, pa onda došla na nošu. Ali, ipak sama je došla i sela na nošu  – to je veliki uspeh. Idemo da peremo nošu i dobija male bebe mace da mazi. Bila je jako srećna zbog maca, toliko srećna da nije ni primetila da se ukakila u gaće. Ali još par puta tog dana piškila u nošu, odnosno pola na pod pola u nošu.

5. dan

Odlučila sam da i danas bude bez gaćica da bi mogla brže da sedne na nošu. I bilo je bolje, svaki put kada je piškenje u pitanju došla je na nošu – doduše skoro uvek je malo “pustila” pre dolaska do noše, ali strpljenje je vrlina. O kakenju ne bih da pričam, ne morate to da čitate. Dovoljno je samo da kažem da je stradala moja kućna papuča – ne znam koga ( šta ) pre da perem.

6, 7,8… dan

Naredni dani su ličili jedan na drugi. Svakog dana mali napredak, ali nije to to. Nije to potpuno. U šetnju idemo bez pampersa, nosim punu tašnu gaćica, nošu u prtljažniku kolica. Ali, neretko smo se iz šetnje vraćale mokre.

10, 11, 12 dan

Piškenje na pod pre dolaska na nošu se smanjilo i bilo je vreme za oblačenje gaćica. Malo je negodovala, ali sam joj lepo objasnila da i mama nosi gaćice i da mora i ona. I ako nosi gaćice, može da mazi male mace. Sada već ne mogu reći kada je tačno naučila da zove unapred, da skine gaće, sedne na nošu pa tek onda piški jer je išlo spontano. Jednom uradi sve lepo, pa sledeći put malo u gaće. Sve je išlo sponatno i postepeno, da smo došle do toga da ceo dan nije ni jednom “pustila” u gaće, da je i u toku šetnje tražila nošu i piškila. Kakenje ide malo teže, jedan dan noša, drugi gaćice – čisto da razbije monotoniju.

 

Dve nedelje su prošle od onog dana kada sam ustala ujutru i rekla: “Od danas nema pampers”, i sad vidim da sam tog jutra uradila pravu stvar. To što nije prihvatila odmah na način na koji sam ja mislila da hoce, to što nije prihvatila brzinom kojom sam ja mislila da hoće ne znači da nije bila spremna. Bila je spremna i sada, gledano iz ovog ugla mogu reći da je odlično naučila i da sam ja ponosna mama jedne pametne devojčice koja ima 20 meseci. Ponosna sam na sebe jer nisam odustala, ponosna sam nju jer je naučila na svoj način.

Savet plus:

Treba napomenuti da pedijatri predlažu da se sa odvikavajem od pelena krene tek nakon navršenih 18 ( 19 ) meseci, jer deca do tog perioda nemaju kontrolu nad bešikom. Takođe, svako dete je individualno, prihvatiće i naučiće na način na koji njemu odgovara, brzinom koja njemu odgovara i što je najbitnije onda kada to bude bilo u stanju da uradi. To što je neko dete naučilo za dva dana, ne znači da će i vaše i nemate razloga da tugujete ako proces učenja teče malo sporije. Pronađite metodu koja će detetu ( a i vama ) biti zabavna i ne očekujte ništa. Nakon nekog vremena videćete napredak i bićete ponosni.

A ja se nadam da će ovo naše iskustvo nekome pomoći, možda nekog nasmejati – kako god. Svima koji se pripremaju za ovaj poduhvat šaljem ogromnu podršku.


                                         

Pridružite se i fb stranici Zdravo odrastanje počinje još u maminom stomaku ili tviter nalogu i pratite najnovije tekstove, vesti, priče čitalaca i razmenjujte iskustva sa drugim roditeljima.

Leave a Reply