Kada beba zaista ima konstipaciju ( zatvor )?

admin/ February 6, 2017/ Bebe, Korisni saveti, Uvođenje čvrste hrane/ 0 comments

Da li svaki izstanak bebine stolice predstavlja zatvor?

Krenimo od početka….

Još pre rođenja u crevima fetusa nakuplja se gusta stolica crno-zelene boje, bez mirisa, koja se naziva mekonijum. Pražnjenje ove stolice dešava se u prvih 72 časa nakon rođenja, što pažljivo prate i beleže pedijatrijske sestre u porodilištu. Izostanak ove stolice ( opstipacija ) je bitan znak koji može ukazati na neka od urođenih oboljenja, kao što su urođeni megakolon ili cistična fibroza, ili na postojanje neke anatomske prepreke prolasku crevnog sadržaja, i tada je svakako neophodno obaviti detaljnije preglede novorođenčeta.

Kod velike većine beba se pokreti i pražnjenje creva uspostavljaju spontano već u prvom danu života.

Pražnjenje mekonijalne stolice nastavlja se i u narednim danima, obično do trećeg, četvrtog dana života, sa prosekom od 4-5 stolica na dan, koje mogu biti vrlo različitih zapremina ( vrlo obilne, ali i oskudne, tzv. stolice „u tragu“ ).

Nakon mekonijalne, javlja se tzv. prelazna stolica“, koja je žuto-zelene boje, obično tečno-kašaste konzistencije. Zelena nijansa posledica je prisustva žučnog pigmenta – bilirubina, koji zbog ubrzanih pokreta creva, nije oksidirao do žute i braon boje ( dakle nije pokazatelj da je beba gladna ).

Najčešće se tokom druge nedelje života formira zlatno žuta stolica gušće konzistencije ( i dalje meka ), kiselkastog mirisa, sa „zrncima“ koja su ustvari neresorbovana masnoća. Ukoliko je beba na adaptiranoj mlečnoj formuli, stolica je nešto svetlija, gušća i neprijatnijeg mirisa.

Broj stolica znatno varira od deteta do deteta. Obično bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom imaju veći broj stolica dnevno, često i posle svakog podoja ( prosečno 6-8 ), a stolice su tečnije nego kod beba na adaptiranim mlečnim formulama. No, odstupanja u broju stolica mogu biti znatna, naročito kod beba koje sisaju, zato što je majčino mleko do te mere lako svarljivo i prilagođeno bebinim potrebama da od njega nekada „ne ostane ništa“, tj. beba nema stolicu i po nekoliko dana, ili čak i do dve nedelje! U ovakvim situacijama roditelji se po pravilu zabrinu, pa potraže savete od okoline. Ono što je bitno da znate jeste da je ovo česta i normalna pojava kod beba koje se hrane majčinim mlekom ( vaša beba nema zatvor ), naravno pod uslovom da beba lepo jede i napreduje, ne povraća, i ponaša se uobičajeno. Ukoliko ste ipak zabrinuti i nesigurni, uvek savet potražite od vašeg pedijatra, koji će otkloniti sve sumnje, i sprečiti primenu nekih metoda i sredstava koji nisu prikladni za primenu kod beba ( mikroklizme, laksativi- bilo da je reć o prirodnim ili sintetskim, mehanički nadražaj anusa itd ).

Uvođenje čvrste hrane i promena boje bebine stolice:

Odojče postepeno započinje sa unosom hrane koja je drugačije konzistencije, sastava, boje, mirisa… Većina beba u ovom uzrastu još uvek nema zubiće ili ima jedan ili dva sekutića, i tek treba da nauči da žvaće hranu, umesto da je samo guta. Prisustvo nesvarenih i delimično svarenih ostataka hrane u stolici normalna je pojava, kao i promena boje stolice ( npr. u zelenu – kada je beba jela brokoli, spanać, blitvu, narandžastu – nakon šargarepe, ili bordo ili crvenu – posle cvekle, paradajza i sl ).

Nakon uvođenja čvrste hrane menja se i ritam pražnjenja bebinih creva:

Uvođenje nemlečne ishrane kod nekih beba dovede do proređivanja pražnjenja creva, a kod drugih može imati sasvim obrnuti efekat. Kod većine beba je pražnjenje creva prisutno svakog dana, kod neke odojčadi i 2-3 puta dnevno, što je i dalje zavisno od svih navedenih faktora, pa su izostanak i promena uobičajenog ritma vrlo česti i spadaju u normalne pojave ukoliko ne stvaraju tegobe.

Neraznovrsna ishrana, sa malo voća i povrća ( naročito svežeg, ali i u obliku variva ), nedostatak fizičke aktivnosti i nedovoljan unos tečnosti ( pre svega vode), mogu dovesti do poremećaja koji smo definisali kao konstipacija, tj. do otežanog, bolnog pražnjenja stolice. Takva stolica je tvrda, i često dovede do povrede sluzokože anusa i pojave fisure – „pukotine“ u sluzokoži. Fisura je vrlo bolna, krvari, sporo zarasta i vrlo se lako obnavlja na istom mestu prilikom sledećeg pražnjenja. S druge strane, dete koje ima takve poteškoće, može početi svojevoljno da zadržava stolicu, što vodi u začaran krug. Odlaganje defekacije se ipak ne dešava kod beba, nego kod starije dece, koja su uspostavila voljnu kontrolu pražnjenja creva. Kod beba možete primetiti bolnu grimasu, plač, uznemirenost i oskudnu, tvrdu stolicu, preko koje može biti tragova sveže krvi, ukoliko dođe do nastanka fisure.

Kako pomoći bebi koja ima zatvor?

Najbolje je preduprediti problem – isključivo dojenje u prvih 6 meseci ( dojene bebe retko imaju zatvor ), zatim uvođenje raznovrsne ishrane ( akcenat je, pre svega, na svakodnevnom unosu voća i povrća, kao i na samostalnom pripremanju obroka za vašu bebu, umesto ishrane isključivo kupovnim kašicama ), unos dovoljne količine tečnosti, kao i svakodnevna fizička aktivnost u skladu sa uzrastom deteta.

U slučaju da beba ima zatvor, ukoliko se beba hrani adaptiranom mlečnom formulom, pre svega uverite se da je pravilno pripremate, tj. da stavljate količinu vode koja je propisana od proizvođača. Ukoliko je sve u redu sa pripremom, razmotrite tip formule koji upotrebljavate, jer je netolerancija na proteine kravljeg mleka ( od kog se formule prave ) čest uzrok zatvora, pa je kao alternativu majčinom mleku najbolje koristiti tzv. hipoalergene formule, u kojima su proteini „usitnjeni“, pa je njihov alergogeni potencijal umanjen ( nažalost, ove formule su i skuplje ). Korisne su tople kupke, kao i lagane vežbe i masaža stomačića, što vam može pokazati vaš pedijatar.

Kod starije odojčadi, poželjno je izbegavanje namirnica koje stvrdnjavaju stolicu – banana, pirinač, pire od jabuke ( za razliku od soka, sadrži pektin, koji stvrdnjava stolicu ), kupovne kašice od žitarica ( prednost imaju integralne žitarice ), beli hleb, tost, testenina, keks, krekeri i sl, mleko i mlečni proizvodi ( neophodne proteine možete nadomestiti mesom i jajima, a kalcijuma ima sasvim dovoljno u raznom povrću ). Preporučuje se unos što raznovrsnijeg voća– šljive, breskve, kajsije, kruške, maline, i povrća – brokoli, spanać, tikvice, paradajz, šargarepa…

Kod nas duboko ukorenjena i široko rasprostranjena navika davanja voćnih sokova bebama i deci uopšte u slučaju zatvora može biti vrlo korisna, naročito kada su u pitanju sokovi od šljive i kruške ( najbolje je razblažiti sok vodom, u odnosu pola-pola, i dati bebi da ga popije 2 puta dnevno; sok od šljive ima izraženije dejstvo ). Naravno, kada se problem reši, preporučujemo povratak na unošenje svežeg voća umesto sokova, sa izuzetkom sveže ceđenih sokova.

 

Ukoliko beba uporno povraća, odbija hranu, izmenjenog je ponašanja ( bilo da je izrazito uznemirena, ili da je pospana, nezainteresovana, „odsutna“ ), kada je stomačić uvećan, tvrd, ukoliko je stolica bela, crna ili prošarana krvlju trebalo bi da se što pre obratite pedijatru.

Izvor: portal Moj pedijatar, Dr Ivana Veljić, pedijatar

Pridružite se i fb stranici Zdravo odrastanje počinje još u maminom stomaku pratite najnovije tekstove i vesti i razmenjujte iskustva sa drugim roditeljima.

Leave a Reply